Desna Misao

Године које су појели жути, црвени, и још понеки

Politički život — Аутор desnamisao @ 16:16

Пише: Ненад Тодоровић

 

 

 

 

Цветковићев кабинет је напунио две године и на половини је свог мандата. Добро време да се направи пресек стања и види шта је учињено. Набројаћу само нека од обећања владајуће коалиције, да бисмо се задржали на оним темама које највише интересују „обичног човека". Покушаћемо и да се задржимо на оним, лако проверљивим показатељима, који овај текст неће начинити преопширним.

Да се подсетимо, Влада Србије је, између осталог, на почетку свог мандата обећала 200.000 нових радних места, побољшање стандарда грађана, учешће у добитку од приватизације за сваког пунолетног грађанина у вредности од око 1000 евра (или више, како нас је уверавао министар Динкић), побољшање инвестиционе климе, које би резултирало са минимално 2,5 милијарде евра страних инвестиција годишње, а посебно је обећано повећање пензија (треба ли неког подсетити да је управо то био разлог због кога се коалиција СПС-ПУПС-ЈС определила за учешће у оваквој влади). „Посао столећа“ са „Фијатом“, који нам је Влада тада обећала, подразумевао је улагање Италијана од 700 милиона до милијарде евра. Тада је обећано да ће се у 2010. години производити потпуно нови модел аутомобила, као и да ће извоз у 2011. години бити око 200.000 аутомобила годишње.

На примедбе из опозиције и јавности, да је испред нас тешко време због надолазеће кризе и да Влада Србије треба да се фокусира на припрему и примену мера за њено лакше превазилажење, власт је одговарала да је, сада већ чувена, СЕКА „Развојна шанса за Србију“ (председник Тадић), да ће „Србија зарадити на светској финансијској кризи“ (министар Динкић), да „Криза неће утицати на смањење плата и пензија“ (министар Динкић, још једном), као и да „Криза сигурно неће изазвати талас отпуштања“ (државни секретар Илић)
А каква је реалност после две године владања ове власти?

Просечна зарада у Србији је данас око 320 евра, што је пад за око 27% у односу на јул 2008. године, када је износила око 420 евра. Просечна пензија је, такође, мања и износи 210 евра, за разлику од просечне пензије из јула 2008. године када је износила око 240 евра. Неко ће рећи да је то нормално у условима кризе, али поређење са осталим земљама региона каже нешто друго. Док у Србији зараде падају, плате су у Хрватској у просеку око 700 евра, у Босни и Херцеговини нешто више од 410 евра, Црној Гори око 470 евра, док, на пример, становници Словеније у просеку зарађују преко 900 евра месечно. Успели смо да се 2010. године вратимо на само европско зачеље, чак и иза Албаније и Македоније, који имају просечне зараде у висини од 330 евра.

Трошкови живота су, међутим, порасли за око 20%. У многим случајевима, управо су цене под државном контролом највише скочиле. Примера ради, цена нафте је, за ове две године, пала на светском тржишту за око 50%, али је цена нафтних деривата у Србији скочила, искључиво због повећања намета државе кроз акцизе. Илустрације ради, у јулу 2008. године, могли сте за просечну плату добити 302 литре горива, а данас можете добити 286 литара. Килограм јунећег меса је, на дан формирања владе, коштао 400 динара, а данас, две године касније, кошта око 600 динара. Колико су цене у Србији скочиле, говори и податак да земље, као што су Македонија, Румунија, Бугарска и Пољска, имају значајно јефтинију храну и ниже цене безалкохолних пића. Сваки грађанин Србије је данас задужен 200 евра, колико износи државни дуг по глави становника, и то највише због кредита, које је Влада Србије узимала код светских финансијских институција. У периоду трајања ове власти, државни дуг се повећао за 1,7 милијарди евра. Мањак у државном буџету је повећан са 150 милиона евра, колико је износио 2008, на скоро милијарду евра, колико износи данас.

Што се тиче нових радних места, не само да нису створена, него је уместо запошљавања нових 200.000 радника, нешто више од тога отпуштено. Србија је прешла цифру од милион незапослених, чиме је стопа незапослености порасла и сада износи око 20%. Преведено на „народни“ језик – сваки пети радно способан становник Србије је данас незапослен. Поражавајуће је и то да тренутно само 17,8% запослених радника прима плату од послодаваца са плаћеним доприносима. Неко ће рећи да Срби и не воле да раде, али статистика доказује супротно. Примера ради, анкета о радној снази Републичког завода за статистику показује да од 40 до 49 сати недељно, што би потпало у оквире европске директиве о радном времену, ради 1,6 милиона запослених. Од 50 до 59 сати у раду сваке недеље проведе 199.161 радник. У најтежој је ситуацији 219.080 запослених који на послу проводе више од 60 сати недељно. Треба ли напоменути да се прековремени рад не исплаћује, јер радници нису у позицији да тако нешто траже. Ни минималац у Србији није загарантован. Око 19 % послодаваца, дакле скоро петина, исплаћује зараде мање од минималца. Има фирми, које радницима месечно дају по 3.000 динара и то на руке.

Од посла са „Фијатом“ нема готово ништа, јер италијански произвођач још увек није уплатио договорени износ, још увек се производе стари модели „Пунта“, а о извозу 200.000 возила не треба трошити речи. Од обећане исплате од бесплатних акција у износу од 1000 евра, сваком пунолетном грађанину је исплаћено око 20 евра. Што се тиче осталих инвестиција, оне износе укупно 150 милиона годишње, што је далеко од обећаних 2,5 милијарде. Опет ће неко рећи - крива је криза. Индустријска производња је, само примера ради, сада мања него 1998. године, у време Милошевићеве владавине, у време затворених тржишта за Србију, санкција, и тешке кризе у сваком погледу. Зар нас власт не уверава свакодневно да сада имамо добар рејтинг и имиџ у свету?

На крају ћемо се осврнути и на пад вредности динара у односу на евро. Сада за један евро морате да издвојите више од 105 динара. Овај пад највише осете грађани који имају задужења у еврима. Примера ради, они који плаћају рате кредита индексиране у еврима, или они који плаћају кирију за стан. Тако се сада износ месечне рате за кредит од 100 евра повећао са 7.875 на 10.355 динара, а за кирију за стан од 200 евра је сада потребно издвојити 20.700, уместо 15.750 динара. Оно што још више осликава суноврат домаће валуте јесте чињеница да се евро налазио на историјском минимуму вредности у односу на друге валуте у мају 2010. године.

Не верујем да је било ком грађанину Србије потребно убеђивање у чињеницу да данас живи горе него пре две године, када је изабрана Влада Мирка Цветковића. Свако може да изведе закључак за себе, када погледа у свој новчаник. Ипак, поредећи је са осталим Владама Европе, наша Влада има вансеријских успеха у једној области – одржању на власти. Последице незадовољства својих грађана је осетило десетак европских Влада, које су окончале свој мандат пре редовних избора. Оне друге, које се још увек одржавају на власти, суочавају се са таласима штрајкова и протестима својих грађана. Српска Влада не мора да брине о томе, јер грађани Србије, очигледно, нису толико незадовољни. Срби су овакву Владу и заслужили.
 


Powered by blog.rs