Desna Misao

Робин Худ и весела дружина

Kolumna — Аутор desnamisao @ 15:24
 

 Пише: Милан Дамјанац

 

 

 

 

     „ Узимам од богатих како бих дао сиромашнима“, чувено је гесло још чувенијег енглеског побуњеника Робина Худа. Разуме се, реч је о легенди. По тој легенди, Робин Худ, Мали Џон и остатак „веселе дружине“ боре се за сиромашне, а против бескрупулозних господара који су из дана у дан све богатији, док је обичан народ из дана у дан све сиромашнији.

Отимајући кесе пуне злата од богатих властодржаца и делећи новац сиротињи, Робин Худ је, каже легенда, постао славан. Народ га је, разуме се, волео. Видите, да се закључити да су Робин Худ и његова „весела дружина“ били национално и социјално одговорни. Нешто попут наше социјално одговорне владе.

Додуше, чини се да је у Србији дошло до забуне, те је чувено гесло схваћено обратно. Ситуација је све тежа, а влада је решила да кризу победи тако што ће повећати порезе на зараде. Дакле, узми сиротињи да би дао богатима.

 

 

 

 

 

„Весела дружина“ и „ћораве баке“

 

Иницијатива за промену Устава Републике Србије коју предлаже председник републике заслужује посебну пажњу. Наивни читалац могао би помислити да је једина амбиција оваквог предлога измена броја посланика, тј свођење укупног броја посланика на 150 уместо 250, колико броји садашњи скупштински сазив. Међутим, уколико узмемо за премису да смањење броја посланика служи уштеди народног новца који се немилице троши не можемо а да се не запитамо- зашто се прво не поднесе иницијатива за смањивање највеће европске владе у овој малој и сиромашној земљи? Сигуран сам да би уштеда била много већа уколико би се број министарстава смањио бар на пола. Такав број би био оптималан. Судећи по изјавама несуђених нам министара стиче се утисак да је прави разлог њиховог одбијања да се одрекну неких министарстава неприхватљива економска ситуација у којој би се нашли услед велике економске кризе. Могуће је да њиховим останком влада испуњава предизборно обећање о отварању нових радних места. Као што видимо, њихов останак на позицијама власти има чисто социјални карактер.

Наравно, сваком иоле озбиљном посматрачу јасно је да се иза иницијативе за промену Устава крије жеља за редефинисањем положаја АП Војводине у Србији, како би се противуставни статут ипак некако усвојио, а СПС одобровољио.

Завршетак ове приче жељно ишчекује бивши укућанин Великог Брата, који је „већ виђен“ на месту председника Аутономне Европске Регије Војводине са судском, законодавном и извршном влашћу.

Национално одговорно, нема шта.

 

„...Док по земљи свашта раде, на ТВ-у лимунаде“

 

Имајући у виду упоредни однос стања у коме се Србија данас налази и стања у којем је представљена у медијима, стиче се утисак да владајућа коалиција одлично ради свој посао, а да су за лоше стање у земљи одговорни редом: опозиција, пар независних медија, Српска Православна Црква и Роми. Сведоци смо пропаганде која одавно није виђена на овим просторима; телевизије са националном френквенцијом су објективне колико и CNN, а иоле објективно извештавање одмах добија етикету „ изолационизма“ и „ евроскептицизма“. Све и да је тако- великог ли греха. Нисмо ли се борили за слободу говора?

На медијима се нападају све невладине структуре овог друштва, сем „људскоправашких“ организација. Стога, на медијима гледамо праву параду чланова владе и њених симпатизера. Води се права хајка против свих националних вредности. Језик, писмо, вера, патриотизам, традиција, територија, достојанство, породица, право на слободу говора- забрањене су вредности.

Врхунац ове хајке је подизање тужби за „говор мржње“- прво против Добрице Ћосића а затим и против новинара Зорана Грбића и главног и одговорног уредника часописа Нова српска политичка мисао (НСПМ) Ђорђа Вукадиновића. Дакле, није довољно само укинути слободу говора на медијима, већ  се мора забранити и писана реч. Очигледно, институција „вербалног деликта“ је изнова успостављена.

У међувремену, Косово је примљено у ММФ. Након тога следи пријем у СЕ, те на концу и у Уједињене Нације. Тада нам вероватно неће бити оволико смешно. Могуће је да некоме из владајуће коалиције смета и преамбула Устава у којој се Косово и Метохија спомињу као саставни део Републике Србије , те ће, када већ мењају Устав, променити и преамбулу. Дакле, целокупно стање у медијима и друштву уопште, намеће питање- зашто се оволико мучити, подизати тужбе против политичких неистомишљеника, запошљавати људе по партијској књижици, вршити притисак на медије, односно, зашто просто не укинути изборе уколико је резултат унапред познат а опозиција врши опструкцију добронамерне власти?

Најбоље је увести једнопартизам. Још је боље, стога, објавити да ће запослење добити само чланови владајуће странке.

Демократски и национално?

Тешко. Пре ће бити ни демократски, ни национално.

 

„Село гори а баба се чешља“

 

 

Коначно, српска економска криза је интернационализована, те сад наша влада има изврстан изговор за нерад и лоше резултате. „Светско, а наше“, звучи слоган.

Није више влада одговорна, већ СЕКА.

Штрајкачи, којима је обећано исплаћивање зарада недељама одбијају храну а појединци одсецају себи прсте и прете да ће их појести. Влада им поручује да прекину штрајк пошто им захтеви неће бити испуњени. У преводу, поручује им да додају мало кечапа када их буду јели.

Наравно, пара за ове јаднике има. Међутим, рачуница је и више него јасна- уколико буду помогли овим јадницима и испунили своје обавезе, тако нешто ће морати да учине свима, пошто ће сваки поштени радник помислити да би и он, на сличан начин, могао доћи до новаца које је зарадио и који су му обећани. Био би то лош преседан. А, наравно, први постулат преговарачке политике јесте- „са терористима нема преговора“. То је у реду. Поставља се само питање- да ли је могуће да наша влада сопствене грађане који траже законом загарантована права и корицу хлеба доживљава као терористе? Изгледа да је тако.

У међувремену, влада је поново искамчила нови вишемилионски кредит који ће отплаћивати нека будућа покољења. Уколико их уопште и буде. Важно је преживети данас, а о сутрашњици ћемо мислити када постане данашњица. Зато и јесмо ту где смо.

Предвиђам да ће у Србији будућности постојати искључиво два растућа параметра- број одсечених и поједених прстију и број фиктивних радних места које заузимају чланови владајућих странака.

 Међутим, све то не брине наше министре. Министар Динкић најављује, колико сутра, „излазак из кризе“. Знајући шта је све дотични министар изјављивао протеклих година, не би ме зачудило да из кризе изађемо баш оног дана када нам исплати обећаних хиљаду евра од бесплатних акција.

Надам се да се финансијска ситуација дотичног министра у међувремену поправила од оне коју нам је презентовао у једној популарној телевизијској емисији. 

У супротном, послаћу му чешаљ о сопственом трошку.

 

Пошто смо закључили да ова социјално одговорна влада погрешно разуме концепт социјалне правде, било би неумесно тврдити да се ради о „Робину Худу и веселој дружини “. Пре ће бити да се ради о злогласном шерифу од Нотингема.

Мада, концепт „веселе дружине“ јој свакако одлично пристаје.

 

 

 


Evropske vrednosti (ili kako su Srbi opet postali veći evropljani od evropljana)

Kolumna — Аутор desnamisao @ 20:04

Пише: Стефан Драгојевић

 

 

     Interesantno ми je, od kako sam se vratio u otadžbinu, da slušam konstantne govore o evropskim vrednostima (European values), evropskoj visokoj civilizaciji i ostalim spevovima o evropskoj nepogrešivosti vrlo sličnim katoličkoj dogmi o papinoj superiornosti nad ostalim hrisćanskim svestom.
Zašto je takav fanatizam prisutan kod Srba? Zar Srbi ne mogu biti umereni u nečemu, a naročito u politici? Izgleda da to nije moguće, ne za nas Srbe. Posle više od pedeset godina indoktrinacije pod komunističkim režimom koji je stvorio od većine Srba 'branitelje socializma' indoktrinacija Srba se nije zaustavila ni nakon toga. Ovoga puta Srbi su postali 'branitelji evropeizma'.
Kada bi ste pitali nekog prosečnog evropljanina iz srednje klase, šta su to evropske vrednosti verovatno ne biste dobili odgovor kakav želite. Priča o evropskim vrednostima je nametnuta Srbima odmah posle pada režima Slobodana Miloševića kao i prića o nepogrešivosti zapadne civilizacije i njene superiornosti nad istočnom. Kroz istoriju vrednosti evrope su uvek bile iste, odbrana svog državnog (nacionalnog za Francuze) integriteta i suvereniteta, a ne neke banalne priče o ljudskim pravima i slobodama (samo se setite ona dva rumunska državljanina, državljanina evropske unije, kidnapovana i zapaljena u Rimu pre dva meseca). Nije stran princip odbrane interesa ni danas u Evropskoj Uniji. Uporedimo samo fanatizam očuvanja britanske nacionalne valute, funte (sterling pound) od evra, ili tvrdoglavo neprihvatanje Bolonjskog procesa(Processo di Bologna) od strane Nemačke države. To su sve vidovi odbrane suverenosti od strane pojedinih zemalja Evropske Unije. Da ne zaboravimo razne vojne intervencije od strane evropskih sila radi zaštite njihovih interesa i državljana na stranim teritorijama tokom XIX i XX veka. Ponašanje Srbije je čak i strano za neke ugledne poličare iz zapadne evrope. Tako bivši ministar spoljnih poslova Genšer (Hans-Dietrich Genscher) tokom jednog razgovora za NIN prokomentarisao je kako ne može da shvati Srbe i njihov put ka Briselu- umesto da razgovaraju "o interesima i potrebama Srbije, oni razgovaraju o potrebama i interesima Evrope"!
Da bi stvar bila još gora, čak i susedi Srbije, zemlje sa državnom tradicijom koja jedva da ima pola veka, pokazuju veću državnotvornu i interesnu politiku nego sama Srbija! Tako danas Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija vodi parnicu sa Grčkom, članicom Evropske Unije i NATO saveza oko njenog imena, iako sama zna da Grčka može vrlo lako da joj blokira put ka EU, ili Hrvatska, država koja vodi parnicu sa Slovenijom, koja je članica međunarodnih organizacija kojima sama Hrvatska teži, zbog pedeset metara mora!

Sigurno niko od Hrvata nije ni pomislio da žrtvuje svoje nacionalne interese radi nekog negaratovanog većeg standarda u nekim integracijama.
Vrednosti kao što su ljudska prava, tema u modi kod ‘liberalnih i proevropskih političara’, ne važe danas za pripadnike njihovog (ako su uopšte Srbi) naroda na Kosovu. Tužne slike ljudi bez hrane, slobode misli i kretanja su svakodnevnica kod Srba na Kosovu, i kako bi paradoksalno koristili reći Džoa Stramera ‘You have the right not to be killed, to food money and free speech’ izgleda da te reči, stihovi poznate pesme ‘Know your rights’ nažalost ne važe za Srbe na Kosovu, koju su postali prvi narod u Evropi posle Drugog svetskog rata kojem su osnovna prava garantovana od strane UN zabranjena.

Zaključak svega ovoga je da Srbi nastoje da budu najveći zagovornici nečega što je njima samima strano, od komunizma do evropeizma, od lažnog nacionalizma do neshvaćenog globalizma, od maskiranog liberalizma do isprofanisanog socijalizma. Srbi će, nažalost, ostati podeljeni umesto da budu jedinstveni u onome što i sami jesu- ne liberali, komunisti, nacionalisti, evropljani ili azijati nego samo Srbi.


BiH danas - da li postoji sutra?

Kolumna — Аутор desnamisao @ 19:27

Пише: Зоран Пезер

 

 

         Skoro je prošla šestina veka otkako je u nekada centralnoj republici SFRJ potpisan mirovni sporazum. Doduše, sporazum nije potpisan u samoj BiH, već na "neutralnom" terenu u Daytonu, no, mir je uspostavljen. Onako kako je i započeo rat - silom. No, kako je ovo neutralno pod navodnicima, tako je i sve što se desilo i dešava u Bosni i Hercegovini pod navodnicima. Kako bi grčki filozofi rekli - sve što nastane ima u sebi klicu kvarenja i propadanja, tako da je sve ono što nastane ,ma koliko dobro izgledalo, osuđeno na propast, kad-tad. Ovo bi se moglo primeniti na nastanak daytonske Bosne ,itekako. S jednom razlikom; država koja je nastala ne da nema klicu kvarenja, nego je nastala kvarna, trula, propala i pre nego što je zaživela.
Kuća koja nema jednog gazdu, nije dom ni za koga ko u njoj živi. U Bosni, modernoj verziji Divljeg Zapada, niko nije gazda, a i svi su u isto vreme gospodari. Hara Mafija, korumpirani političari sa primitivnim rečnikom, ratni huškači. Formalno gledano, BiH je ustrojena na principu entiteta, dakle jedinstvena država sa dve autonomne oblasti koje je čine i dva nivoa vlasti. No, za razliku od Republike Srpske, Federacija BiH ima i dalju podelu - na Herceg Bosnu i Bosnu, koja datira od rata 92-95, te se dalje deli na kantone, koji se pak dele na opštine, mesne zajednice, skupštine stanara i tako dalje. I, iako je , zahvaljujući naklonosti međunarodne zajednice i arapskog sveta Federacija bila prosperitetniji deo novonastale države, ovaj sistem podela i ogroman birokratski aparat je na kraju uzeo svoj danak - tako da sada Republika Srpska, jednostavnije ustrojena izgleda primamljivije potencijalnim investitorima. Ukoliko se pri tome doda mudra odluka naizgled grubog i divljeg premijera RS Milorada Dodika da se nasloni na Srbiju i uspostavi sa njom otvoreniju ekonomsku saradnju, a uz to uzme u obzir da svet više ne donira Federaciju kao nekada (Arapi sada grade samo džamije), jasno je kako stoje stvari.
Ovaj rasplet stvari je uzburkao strasti u poslednjih godinu dana.

Pošto je Dodik ponovo pobedio ubedljivo u RS, skriveni napadi na ovaj entitet sada postaju mnogo otvoreniji, i to tako što se direktno napada sam njen predsednik Vlade. Do sada su glasovi koji su stizali iz Sarajeva prevashodno bili usmereni na tobožnju nefunkcionalnost celokupne BiH zbog postojanja entiteta i manjkavosti u birokratiji (čime se prikrivalo sopstveno komplikovano birokratsko utemeljenje), ali sa pokretanjem RS od strane Dodika ti umereni glasovi postaju oštriji, do skoro ratnohuškačke frekvencije. Tako je Dodik optužen pred sudom za korupciju, nameštanje tendera i slične stvari u prethodnom mandatu, te se ,perfidno, loptica sa nacionalnog prebacuje na pravosudno i krivično polje.
No, "šerif iz Laktaša" nije lak zalogaj. Njega optužbe nisu pokolebale u nacionalnoj retorici. On je postao još žešći. Iako su stanovnici RS mislili da je novoprobuđeni zaštitnik nacionalnog ponosa Srba preko Drine to bio samo za potrebe predizborne kampanje, on je pokazao da je to pravac kojim namerava da tera svoje taljige. Tako je pomešao ekonomski i nacionalni koktel, koji dovodi do toga da ga ljudi u Sarajevu u isto vreme i mrze i poštuju, mrze zbog toga što nosi prevagu na Bosanskim terazijama, a poštuju zbog toga što vuče efikasne poteze, nekarakteristične za ovdašnje političare. Iako ne mlad, svojom energijom baca u drugi plan ostale "dinosauruse", političare sa ratnom reputacijom, kao što su Silajdžić i Tihić.

Fleksibilno manevrišući između stane i domaće ekipe koja mu "radi o glavi", Dodik se nametnuo kao apsolutni autoritet u BiH, kao čovek koji ne priča u prazno već udara u srž stvari. U prilog toj tezi je i poslednja izjava koju je dao o sudu za ratne zločine u BiH - "sud za ratne zločine procesuira isključivo Srbe, a masakri, kao onaj u Dobrovoljačkoj ulici na početku rata, ostaju nekažnjeni. U Bosni je u ratu stradalo 97.000 ljudi ,a od toga je bilo 29.000 Srba. Da ih nisu možda pobile humanitarne organizacije ili su izvršili kolektivno samoubistvo?"
No, bilo kako bilo, zaključak je jedan - 15 godina od završetka rata, u Bosni i dalje dominiraju ratne teme. Politička elita je mahom zasnovana na ljudima koji su vodili rat devedesetih (ironično, jedino kod Srba nije!), tako da se sopstveni ekonomski neuspesi pokrivaju nacionalnim temama. U najavi da će strani faktor napustiti Bosnu, i uz okove globalne ekonomske krize, sve one koji svoju budućnost vide u BiH čeka još mnogo neprospavanih noći.


Нове публикације

Kolumna — Аутор desnamisao @ 15:40

Имајући у виду да је прва публикација постигла велики успех, одлучили смо да објавимо и три специјалне публикације. Публикације можете бесплатно скинути на

http://rapidshare.com/users/U8O3IU

Публикација о положају Космета и Војводине

http://rapidshare.com/files/227340015/Desna_Misao_specijalno_izdanje-_Vojvodina_i_Kosmet.pdf

Публикација о десници и српском националном идентитету

http://rapidshare.com/files/227340013/Desna_Misao_specijalno_izdanje-_desnica_i_srpski_nacionalni_identitet.pdf


Публикација која се бави поређењем предизборних обећања и збиље у којој смо

http://rapidshare.com/files/227340014/Desna_Misao_specijalno_izdanje-_obecanja.pdf


И наравно, редовна публикација - најчитанији текстови у периоду март - април


http://rapidshare.com/files/226752181/Desna_Misao_mart-april.pdf




Уколико желите да редовно добијате нове публикације, специјална издања и обавештења на мејл адресу, обавестите нас на

midakg@nadlanu.com




Електронски часопис Десна Мисао и даље можете пратити на адреси http://desnamisao.blog.co.yu/

 

 

Хвала Вам што нас читате!


Powered by blog.rs