Desna Misao

Локални избори републичког карактера

Politički život — Аутор desnamisao @ 02:56

Пише: Милан Дамјанац

 

 

 

 

        Вероватно су сви читаоци имали прилике да испрате ток предизборне кампање и резултате локалних избора у београдским општинама Земун и Вождовац. Локални избори од локалне важности, можда сте помислили. Помислили и погрешили. Већ у првим сатима након расписивања поменутих избора могли смо да чујемо један број изјава високих страначких функционера који сведоче о важности наизглед неважних (мање важних) избора. У ову изборну кампању већина странака ушла је са готово свим расположивим ресурсима. Мотив овакве одлуке лежи у провери легитимитета како доминантне, тако и алтернативних политика.

Како на градском, тако на покрајинском и републичком нивоу, јасно је да нас очекује можда и преломни период, у коме треба спровести важне политичке одлуке и дефинисати политичке смернице за будућност.

Стога, резултати су извесни показатељ подршке најављеним потезима.

На економском плану, очекују нас још тежа економска ситуација и могући социјални немири.

На спољнополитичком плану очекује нас неизвесна борба за укидање виза, које је било једно од многих неиспуњених предизборних обећања владајуће коалиције које у обећаном року није испуњено.

На унутрашњем плану очекује нас доношење неуставног предлога статута АП Војводине и предлог нацрта закона о регионализацији.

Под паролом „ помозимо неразвијеним и сиромашним регионима“  покушава се наметнути предлог који је суштински противан националним и економским интересима земље. Регионализација по овом моделу, у овако сиромашној и малој земљи, са осам милиона становника може произвети искључиво веће сиромаштво, слабљење централне власти и осећаја националног јединства а јачање и увећање регионалних администрација. Гомилањем административних центара (Београд, Нови Сад, Ниш и тд) добићемо службенике који су задужени за потпуно непотребну, посредничку улогу између централне власти и мањих општина. Такво решење представљаће ударац за ионако осиромашене грађане.

Пароле „ Београд нас краде“ заменићемо паролама „Нови Сад нас краде“. Замена гломазне администрације још гломазнијом допринеће, дакле, само још већим социјалним немирима и још видљивијим разликама у степену развијености различитих региона.

 

       Уколико се желео постићи економски опоравак најсиромашнијих делова земље, било је довољно извршити децентрализацију, односно пренети велики део овлашћења републичке власти на локалне самоуправе. Међутим, смисао овог нацрта и није економски опоравак, већ политичко и територијално уситњавање већ уситњеног политичког и територијалног простора Републике Србије.

Политичке и територијалне амбиције локалних властодржаца и националних мањина избиће на видело. Да би се неконтролисане амбиције, како локалних лидера, тако и представника неких страних амбасада задовољиле приступиће се непотребним и штетним компромисима који могу угрозити опстанак целокупног народа и државе.

Не дозволимо себи да поверујемо у обмане. Не ради се овде ни о каквој регионализацији већ о распарчавању Републике Србије. Чини се све како би њена иначе несамостална спољна и унутрашња политика била још несамосталнија. Развластити централну власт у што већој мери- а тиме и онемогућити српски народ да управља сопственом судбином по демократским начелима западног света коме тежимо, јесте прави циљ како војвођанског статута тако и „регионализације“.

 

Да закључимо.

Резултати управо одржаних локалних избора су прилично интересантни. Са једне стране, добар резултат напредњака, социјалиста и народњачке коалиције прдставља изненађење за многе. Социјалисти су прошли неочекивано добро и готово дуплирали резултат са прошлих локалних избора. Народњачка коалиција и њена предводница- Демократска Странка Србије освојила је више него што је процењено у истраживањима јавног мњења уочи самих избора и показала да има стабилно бирачко тело. Напредњаци су победили коалицију окупљену око Демократске Странке и показали да могу рачунати на респектабилан резултат на наредним републичким изборима.

Са друге стране, странке које врше власт на републичком нивоу су добро прошле (укључујући и већ споменуте социјалисте) и показале да су и даље изузетно снажне.

Међутим, треба обратити пажњу на број апстинената.

Медијска блокада која је присутна није дозволила представницима  опозиције да јасно изрази јсвоје ставове. Ова околност значајно је утицала на резултате избора. Стиче се утисак да грађани управо из тог разлога нису ни изашли на изборе у већој мери. Они траже алтернативу а она им се медијски не нуди. Оно што им се нуди, то је она политика са којом у већини, рекао бих, нису задовољни.

Једино је сигурно да нас очекује бурна политичка јесен са пуно неизвесности.

 


Зашто куче арлауче

Politički život — Аутор desnamisao @ 16:03

Пише: Владимир Пудар

 

 

 

 

"Зашто куче арлауче" чувени је стих наше култне рок групе Рибља Чорба. Данас сам се присетио овог стиха док сам ходао тротоаром и присуствовао сцени коју ћу описати у наредним редовима. Веома је тужна сцена када видиш куче остављено пред капијом, а газде су затвориле врата за собом и заборавиле га. Куче покушава да уђе, гребе на врата, цвили, али нема ефекта, газде су унутра, на топлом, забављају се својим пословима и ни не мисле на куче.  Ретко ко може да нам заиста дочара како се то куче осећа, али постоје ипак они који могу.

Актуелна српска влада је нешто што се најближе може описати као ово усамљено куче. Као што и куче има газде, тако и наша власт има газде. Повезује их и то што и једни и други своје газде обожавају. Кучетове газде су ту, одмах иза капије, а владине су у Бриселу. И у Вашингтону.

Колико год се наша власт трудила да се допадне својим бриселским покровитељима, то им нешто и не иде од руке.  Тако су обећавали белу шенген листу. За сада од тога ништа, из владајуће коалиције стижу објашњења како не треба лицитирати датумима. Права је истина да они немају појма када ће Србија бити стављена на белу листу. Нису били у стању да доврше оно што је започео Драган Јочић, док је био министар унутрашњих послова. Потписао је Божа Ђелић, у јеку предизборне кампање и Споразум о стабилизацији и придруживању. Али тај споразум никао да ступи на снагу пошто бриселски покровитељи нису баш толики ентузијасти колико је био Божа док је припремао своју оловку и трчао у Брисел, да потпише уговор, код којег нема сагласности воља. А сагласности воља нема око тога на коју територију се споразум односи. Да ли је то Србија, или територија Србије без самозване државе Косово? За Божу то вероватно и није битно. Није било доста што су се понижавали, већ сада и једнострано примењују тај споразум, споразум који још и није ступио на снагу, све да се додворе својим покровитељима.

Питање је да ли и какву Србију Европска унија жели. Причају нам наши властодршци како треба реформисати институције, као треба изменити Устав и смањити број народних посланика. У Србији уопште и није битно колико народних посланика има у Народној скупштини. Није ни битно колико народних посланика има у сали за време гласања. Још грађани Србије нису заборавили чувену аферу Бодрум, са Недом Арнерић и Бојаном Пајтићем у главним улогама, а већ имамо нову аферу, са истим сценариом. Истина нико није отишао у иностранство па тамо гласао, данас народни посланици гласају из ресторана, са паркинга, а ако баш морају, онда уђу и у салу. Са овако урушеним угледом највишег законодавног тела, тешко ми можемо у Европу. Иронија је то да нас од Европе највише удаљавају они који о њој стално причају. Иронија је и то што ја за аферу Бодрум Бојан Пајтић награђен местом председника ИВ АП Војводине. Иронија је и то што сада тај исти Бојан Пајтић предлаже нови Статут АП Војводине који води растурању Србије. Питам се да ли ће и актери нове скупштинске афере бити награђени и да ли ће реаговати правдољубиви председник Борис Тадић. Афера Бодрум је срушила прву владу Демократске странке. Надамо се да ће ова афера срушити њихову другу владу.

На крају, да се вратимо на оно куче са почетка текста. Највећа разлика између заборављеног кучета и наше власти је то што када газда отвори врата куче уђе у своје двориште, док је питање да ли би наша актуелна власт, да им њихови покровитељи пруже прилику, уопште успела да нађе пут кроз отворена врата.


Језичке недоумице око нових регистарских ознака

Kulturna politika — Аутор desnamisao @ 15:59
Пише: Дарко Бабић   
 
 
 
 
 
Регистарски број возила из става 1. овог члана састоји се од цифара 0 до 9и комбинација слова на две позиције. Слова регистарског броја су сва слова латиничног писма и латинична слова: „X“, „Y“ и „W“.

Правилник о регистрацији моторних и прикључних возила, члан 26, Сл. гласник РС, б. 130/2007 и 17/2008

Србија међу словима

Србија ове године треба да добије нове регистарске ознаке. Њихов нацрт је направљен и правилних о њиховом увођењу је донесен, заједно са низом нелогичности. Највећи број њих је везан за језик и писмо. Досадашња пракса у Србији (и бившој Југославији) била је да се двословна ознака извлачи из имена наших насеља, која су са српског језика пресловљавана на хрватски језик. Код нас се уврежило једно чудно мишљење да се пресловљавање српских именица (чиме оне волшебно постају разумљиве свим странцима овога света) може вршити искључиво на хрватски језик користећи се хрватским правописом и хрватским писмом. Због тога су Министарству унутрашњих послова неопходна следећа Гајева слова „Ć“, „Č“, „Đ“, „Š“ и „Ž“.

Термин „пресловљaвање“ јесте новијег датума и односи се на претварање одређеног записа из нелатиничног система у латинични. У овом контексту свет се дели на латинични и нелатинични. Латинични свет, у који спадају Пољска, Немачка, Турска, Хрватска, нема потребу за пресловљавањем, јер и сами пишу (у овом случају изведеном) латиницом. Нелатинични свет, међутим, попут Израела, Кине, Русије, Грчке, Грузије има задатак да своје појмове пресловљава и они то чине, јер то од њих захтевају међународни прописи. Они то свакако не раде користећи се гајевицом и хрватским правописом већ енглеским алфабетом, уз поштовање енглеског правописа.

Србија је једна посебна земља, вазда је и била. Њена посебност се огледа и у томе што она као нелатинична држава (ко не мисли тако нека погледа члан 10. Устава Републике Србије), своје појмове за међународни промет исписује на латиници тако што употребљава хрватску верзију латиничног писма по правопису хрватског језика за разлику од нелатиничног, рецимо, арапског света који за пресловљавање користи енглеска правила писања и самим тим неизоставни енглески алфабет.

Србија се није позабавила пресловљавањем појмова онако како то чини остатак нелатиничног света. Тако, по овом правилнику, двословне ознаке регистарских подручја исписујемо и са изведеним латиничним словима, јер држава до сада није усвојила правила као што је престижни свет то учинио – тако да још увек не знамо како језички да пресловимо Шабац, Вршац, Чачак и друга места која се узимају за носиоце регистарских подручја.

У сенци слова „Q“

Латинично писмо које нам предлаже наша држава јесте једна крња верзија рачунарске хрватске-виндоуз латинице. „Хрватска-виндоуз латиница“ се састоји од 26 слова енглеског алфабета и 5 Гајевих слова хрватске абецеде (Ć, Č, Đ, Š и Ž) што у укупном збиру даје 31 слово. Другим речима, „хрватска-виндоуз латиница“ се састоји од 27 слова Гајеве латинице и 4 слова енглеског алфабета (Q, W, Y и X).

Оно што наша држава предлаже јесте исто то, само без фамозног слова „Q“. Ова одлука се заснива на пракси која нам долази из земље која је синоним за врхунске ауто-путеве и највише аутомобилистичке стандарде – уједно и чланице Европске уније  – Немачке. Јер slovo „Q“ јесте слично слову „О“, што може бити отежавајући проблем код камера које имају програм за препознавање регистарске ознаке. За људе то често зна бити још већи проблем. До сада нисам разговарао ни са једним типографом о томе да ли је, и колико, наш словолик (фонт) за таблице (не)практичан, али знам да су Немци развили посебан словолик који употребљавају на својим таблицама и тако решили многе техничке проблеме. На овај начин, власник аутомобила је онемогућен да физички изврши преправку слова и бројева како би себе на неки начин учинио „невидљивим“ у саобраћају.

Оно што буни јесте следеће. Којим методама су наши писци правилника дошли до закључка да је сличност између слова „Q“ и „O“ већа и проблематичнија, него што је то код сличности између „R“ и „Р“, „Е“ и „F“, или између „G“ и „C“ – и тако даље. Обашка што Немци практично не користе своја „оплемењена“ латинична слова „Ä“, „Ö“ и „Ü“. По том принципу ни ми не би требало да користимо „Č“, „Ć“, „Đ“, „Š“ и „Ž“, јер неко у једном дану може од своје регистарске ознаке BG 381 – CD да начини још пет различитих комбинација. Признаћете, то може бити  врло практично за оне који су у бекству од закона.

Творци овог правилника не могу се извлачити позивањем на „праксу Хрватске“, јер су званичним избацивањем слова „Q“ показали да су упућени у ову проблематику. Будући да у двословној ознаци пресловљених назива регистарских подручја нема шансе да се нађе слово „Q“, јер се пресловљавање врши по правилима хрватског правописа, тог слова се било лако одрећи. Остала спорна слова, међутим, нису подвргнута брижљивој типографској обради њихов статус умногоме остаје нејасан.

Диктатура мањине

Поставља се и следеће питање: због чега држава Србија излази у сусрет хрватској и бошњачкој националној мањини тако што међународном латиничном писму регулисаном по Бечкој конвенцији о друмском саобраћају из 1968. године додају карактеристична слова хрватског националног писма (Ć, Č, Đ, Š и Ž)? Због чега се на истоветан начин није изашло у сусрет Албанцима, Мађарима, Румунима и Словацима, тако што би се међународној латиничној абецеди додала слова која су карактеристична за национална латинична писма наведених мањина? (види табелу)

језик

изведена латинична слова

напомена

албански

ÇË

 

бошњачки

ČĆĐŠŽ

 

мађарски

ÁÉÖŐÓÚŰÜ

 

ромски

ČĆŠŽ

Статус тренутног ортографског стања – на помолу усвајање латиничног састава од 27 знакова.

румунски

ĂÂÎȘȚ

 

словачки

ÁÄČĎÉÍĹĽŇÓÔŔŠŤÚÝŽ

 

хрватски

ČĆĐŠŽ

 

црногорски

ŠĐŽČĆŹŚЗ

Црногорски језик за сада у Србији нема статус регионалног, нити мањинског језика, али може се очекивати да добије такав статус. Статус тренутног ортографског стања – непознато.


Како што се да видети сва ова карактеристична национална латинична слова користе дијакритичке знакове како би се задовољиле потребе језика коме припадају. Али овим словима нема места на нашим таблицама, као што у Немачкој нема превише места за њихова умлаутизована слова – „Ä“, „Ö“ и „Ü“. Таблице су кроз међународне прописе тако дизајниране да нема много „луфта“ ни за какве тачке и кваке. Наспрам тога, обратите пажњу следећи пут када будете угледали чачанске регистарске таблице. Квака је стишњена.

Из овога лако можете да видите која се национална мањина у овој држави држи као мало воде на длану. Када се енглеском алфабету додају одређена слова, лако се да препознати о каквом се лобију ради. Мада, ако се цитирани правилник боље погледа видеће се да се на основу ређања слова може закључити да је гајевици придодато још три слова енглеске латинице. У бити то је „проширена“ гајевица.

На овај начин само Хрвати и Бошњаци као национална мањина у Србији уживају повлашћеност.

У заштиту националног писма

Латиница (гајевица) је у међународним стандардима заведена као хрватско писмо. Српски језик је језик ћириличног писма и као такав је, не само стандардизован у неким међународним организацијама, већ и потврђен највишим правним актом Србије. За Србију би било природно да се определи за неку од варијанти коју су примениле нелатиничне чланице Европске уније, Бугарска и Грчка. У току је израда званичне петиције Министарству унутрашњих послова која захтева да се наведени проблеми отклоне са обрасца нових регистарских ознака. Иза овог протеста је за сада стала само политичка странка „Ниједан од понуђених одговора“, на чијем челу је Никола Тулимировић.

Ово, дакако, нису једини проблеми са предложеним правилником. На пример, од понуђене варијанте далеко је целисходније да се примени позната британска пракса да се на задњој страни аутомобила нађе  жута, док би на предњој била бела таблица са регистарском ознаком. То утиче на безбедност, а она је на првом месту. Постоји још низ неправилности и неусклађености са међународним конвенцијама, о којима ће свакако бити речи на другом месту. Међутим, питање неправедног потискивања српске ћирилице са службених регистарских ознака и њена скандалозна замена потпуно неодређеном и нестандардизованом „проширеном гајевицом“ свакако представља најозбиљнији, не само културолошки, него и технички проблем који нови правилник намеће. При томе је од највећег значаја да се ове грешке отклоне пре него што нове регистарске ознаке постану реалност, а њихова замена постане скупа и непрактична.

 

 http://www.nspm.rs/kulturna-politika/jezicke-nedoumice-oko-novih-registarskih-oznaka.html

 


Powered by blog.rs