Desna Misao

Пише: Драган Марковић

Власт је одлучила да прода Телеком Србије! Само ћу набројати главне разлоге због чега је такав потез погубан, а онда размотрити да ли можемо нешто да урадимо и да мирним и масовним протестима спречимо ту продају?

Телеком Србија је најпрофитабилније јавно предузеће, чији годишњи профит достиже готово 200 милиона евра. После куповине Телекома Српске (за 646 милиона евра!) и лиценце за трећег оператера у Црној Гори, наш Телеком има преко 7,7 милиона корисника мобилне телефоније. Са додатних 3,4 милиона фиксних и већинским учешћем на тржишту АДСЛ услуга, јасно је да је реч о веома вредној компанији. Телеком улаже у развој домаће привреде, спонзор је готово свих спортских и културних манифестација у Србији, а против продаје се наводе чак и озбиљни безбедносни разлози.

Аргумент против продаје који се не помиње често у јавности је да власт нема легитимитет да прода најбољу српску компанију. Таква одлука није донета у Народној скупштини, нити је таква одлука обећана у изборној кампањи и платформи приликом формирања Владе. Испоставља се да ова Влада испуњава само обећања која је дала странцима (косовска капитулација, Резолуција о Сребреници…), а која нису помињана у изборној кампањи, а да обећања грађанима(200.000 радних места, акције 1000 евра…) и не помишља да испуни. Сматрам да јавна и стратешка предузећа треба да остану у већинском власништву државе, у износу од 51%, јер она могу бити основна полуга развоја Србије. Из наведених разлога (а има их много више) видимо да је продаја Телекома веома лош потез за Србију и да су протести грађана против таквог чина не само оправдани, него су и дужност сваког одговорног грађанина. Посебно када се има на уму незванични податак из једног истраживања да је преко 70% грађана против продаје Телекома. Хајде да видимо ко протесте може да организује?

1. Стручњаци и интелектуалци окупљени око Балкан Магазина и бивше министарке др Александре Смиљанић организовано су подигли свој глас против продаје. У отвореном писму Борису Тадићу (јасно им је ко доноси све одлуке у Србији), које је потписало преко 2000 угледних стручњака, посланика, аналитичара…они су изнели низ суштинских аргумената због чега Телеком Србије не треба продавати. Одговоре на постављена питања од бахате власти нису добили, а реформисани медији се не усуђују да власт на незгодна питања подсете. Та медијска блокада као да је обесхрабрила ову групу стручњака и њихова критика је утихнула. Сада је време да опет дигну свој глас!

2. Поједини синдикати су на првобитне најаве око продаје Телекома реаговали доста оштро, најављујући чак и генерални штрајк. Међутим, брзо су ућутали, питам зашто? Крајње је време да се пробуде, грађани су одавно изгубили поверење у синдикалне организације (о лидерима боље и да не пишем). Ако пропусте и преспавају ову продају, њихов кредибилитет ће бити трајно урушен, а пљачка радника ће само бити убрзана!

3. Странке опозиције (ДСС, СРС, СНС, НС) су у својим јавним наступима, конференцијама, саопштењима исказале своје противљење продаји Телекома. То није довољно, потребно је користити сва институционална, али и ванинституционална средстава, како би се продаја мирним путем зауставила. Оштрим противљењем и деловањем против продаје, опозиција би показала да је заиста различита од актуелне власти и да ће бранити макар минимум националних интереса у економији. Постављам питање и странкама власти које се изјашњавају као левичарске: зашто подржавате продају Телекома? Шта је са вашим обећањима да никада нећете подржати већинску продају ни једног јавног предузећа?!

4. Удружења грађана и невладине организације (пре свега национални блок организација) убрзано јачају. Оне су организовањем Породичне шетње показале да су способне да мобилишу велики део јавности и на улицу изведу десетак хиљада људи. Међутим, ова продаја је тест и за њих, да покажу зрелост и спремност на деловање, не само код одбране породичних вредности и противљење геј паради, већ да исту решеност покажу зарад одбране виталних економских интереса Србије и стандарда грађана. Наравно и да схвате да без јаке и успешне економије нема ни јаке државе Србије, која је у могућности да брани своје националне интересе и вредности. А шта је са левичарским организацијама? Светска економска криза дала је велики замајац многим левичарским организацијама у свету, али у Србији се њихова активност не примећује. Време је да изађу из глобалистичког загрљаја интелектуалног и медијског „круга двојке“, која их користи када се треба обрачунати са неком националном идејом или организацијом и да кажу доста распродаји компанија зарад опстанка на положајима и власти.

Очигледно је да свака од наведених група има разлога да се активно супростави продаји Телекома, не само зарад интереса Србије и њених грађана, већ и зарад сопствених интереса и повећања угледа у јавности. Разлози који се могу навести због чега се не организују протести против продаје су, пре свега, страх од нереда. Тај страх власт својом кампањом последњих дана додатно потпирује, при томе делегитимушући сваки протест, повезујући га са хулиганима и насиљем. Најбољи против аргумент је поменута Породична шетња на којој се окупило десетак хиљада људи у веома запаљивој атмосфери пред геј параду, без иједног инцидента (осим повремених погрдних песама). Други разлог због којих се не организује протест је страх од неуспеха, који се објашњава незаинтересованошћу грађана, медијском блокадом, општим неповерењем… Иако нека од поменутих објашњења делују уверљиво, ситуација се мења, јер све више грађана схвата да тонемо све дубље и да је крајње време за суштинске промене. Незаинтересованост и апатија су код дела грађана проузроковане и недостатком наде да се нешто може променити. На свима нама, који се оштро противимо продаји најбоље српске компаније, је да покажемо да је промена могућа.

Нека интернет заједница буде импулс који ће покренути на акцију: ЗАУСТАВИМО ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМА!

http://www.slobodanjovanovic.org/2010/10/20/dragan-markovic-zaustavimo-prodaju-telekoma/