Desna Misao

30 ÐÐ, 2012

КАП КРВИ

Kolumna — Аутор desnamisao @ 01:22

Пише: Татјана Ивковић

 


„Господине Пашићу, која је по Вама разлика између Краљевине Србије и нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ?“, питао је 1921.године Бранислав Нушић, Николу Пашића.
„У Србији смо хтели да сви ујединимо ово, сто, овај, сад сви хоће да разбију.“
„ И шта ће бити ? „
„Разбијање ће бити тешко колико и стварање“, рекао је Пашић и додао: „И трајаће... Па ћемо, ваљда, у томе и доћи памети.“
Стварању беше основа српска крв, српске кости и српски лешеви (бачени у Јонско море, сахрањени на острву Видо или они који су остали на планинама Албаније, преко којих се повлачила српска војска); јер је сваки леш, свака кап проливене крви била основ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Рекло би се да је разбијање те државе било далеко једноставније од њеног стварања. Међутим, Срби не дођоше до памети.
Јасеновац, преко 700.000 страдалих Срба од стране хрватске руке (кажем хрватске, јер кољачи и мучитељи нису биле само Усташе, него и обични грађани, земљорадници, па чак и свештеници), преко 50.000 српске деце млађе од 14 година, страдале у усташким логорима, нису помогли Србима у отрежњењу.
Готово целу другу половину XX века, у Србима је убијан национални идентитет и свест о национланој припадности. Са друге стране, Хрвати добише амнестију за почињена зверства, те у таквом односу снага дочекасмо грађански рат деведестих година. Од ујединитеља и ослободилаца са почетка XX , српски народ крајем истог, бива проглашен највећим губитником, злочиначким и геноцидним. А као награду за жртве које је поднео у два светска рата, добио је бомбардовање, чију тринаестогодишњицу обележисмо јуче.
Да ли ће сво ово страдање српског народа бити узалуд и да ли је истинита Ћосићева изјава да сва велика страдања остају без правог поштовања ?
Данас, када је угрожена територија, породица, православље, култура итд, немамо више право на грешке. За велика дела, неопходна је велика воља. Или ћемо да застанемо и да се дубоко замислимо куда корачамо или ћемо нестати. Избор је пред нама.
Уколико одлучимо да постојимо морамо применити Пашићеву логику: „Са пријатељима како можемо, са непријатељима како морамо.“


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs