Desna Misao

18 ФÐ, 2009

Srbija-santa leda

Politički život — Аутор desnamisao @ 18:54

Piše: Miloš Ilić

 

        Pre izvesnog vremena pojavio se izveštaj Helsinškog odbora u Srbiji za 2007.godinu. Na stranu to šta se može očekivati u takvom štivu, ono na šta bih ja skrenuo pažnju zapravo jeste ilustracija na koricama istog. Čiwenicu da je Srbija na istoj ilustraciji prikazana bez Kosmeta kratkoročno je digla prašinu bar medju delom intelektualne elite (pre svega mislim na onaj deo iz Nove Srpske Političke Misli), no prašina se brzo slegla. Kako se eto to desilo,i to tako brzo da nismo stigli ni da razmislimo o tome a kamoli da se o tome izvestimo, smatram da data ilustracija ipak na neki način stoji.
Srbija danas zaista nalikuje jednoj takvoj santi leda, koja nevodjena nikakvim državničkim ciljem, bez jasne strategije, počupanih korena postepeno se otapa, deo po deo. Ilustracija bi smatram bila još potpunija da su na njoj prikazana i dva ledena brega, koja bi naravno metaforički predstavljala SAD I Rusku Federaciju. Srbija, svima je to jasno, grca u aferama. Možda je to i bio razlog zbog kojeg se prašina brzo slegla, tj. da bi se obratila pažnja na neke sledeće. Glas vojvodjanskih separatista sve se više i jasnije čuje, oni više svoje namere nemaju potrebe ni sakrivati. Nažalost, takve stavove, umesto da ih u najboljem slučaju čujemo na ulici, čuli smo ih za skupštinskom govornicom i to ni manje ni više nego iz grla jednog od članova vladajuće koalicije. Odmah se postavlja pitanje da li to vlast krši sopstveni ustav na koji se zaklela da će braniti. Dok rastu tenzije u preševskoj dolini, uz čak razmenu vatre iz puščanih cevi, pristalice i simpatizeri Ljajića i Ugljanina demoliraju Novi Pazar. Dok, sada već bivši načelnik generalštaba javno obznanjuje da država nema jasno definisanu strategiju za odbranu države, te sukoba istog sa ministrom vojnim, koji se rešio na već poznat nam način. Dok vladajuća i neuništiva G17 izjavljuje da je prodaja NIS-a Rusima pljačka(šta li bi se moglo reći o ostalim privatizacijama o kojima se mudro ćuti, valjda ruski novac nešto smrdi). Dok se opozicija cepa, valjda pod uticajem onih koji nam i kroje sudbinu ovakvu kakva je danas, raznih ambasadora te domaćih tajkuna. Postavljaju se dva pitanja: Šta ovu santu zapravo i drži na okupu kroz njene tolike različitosti, kroz njena trvenja, kroz njeno bezumlje i besciljno lutanje? Drugo pitanje je : koliko će sve to trajati, odnosno dokle? Na prvo pitanje je daleko lakše odgovoriti, ono nam se i samo nameće- interesi; no iz njega kao da već sledi sledeće: šta će biti kada i interesa nestane, kada se i preostala javna preduzeća privatizuju te se ostane bez enormnih bonusa, beneficija i masnih plata. Ko će tada imati želju da vodi ono što preostane od ove države?

 

 

Srbija danas stoji usamljena, besciljno lutajući po mirnom ledenom okeanu, ne znajući kamo da se okrene. Srbija danas, sa vlasti na čelu nema odgovornu državotvornu, patriotsku, časnu vladu već vlastodržce sa ogromnim uticajem na psihu običnog čoveka, već zastrašenog sveopštom medijizacijom. Način njegovog razmišljanja postaje takav da se može smestiti u kalup propagandnog programa demokratske stranke iliti “nije dobro ali bilo je i gore”. Radnici se i ne usudjuju upitati za povećanje nadnica, zastrašeni od opasnosti gubitka posla.

     Neki smatraju da je rešenje u izborima, što skorijim izborima. Ja smatram da nije, da izbori ne mogu promeniti ništa sve dok ostaju interesi i ovo parčence leda po kojem se još može gaziti. Dakle bez jasno definisanog cilja, bez jasne orjentacije ka jednom od dva grebena, Srbija će nastaviti svoju mirnu , usamljenu i bezciljnu putanju i tako obasjana ledenim suncem topiti se deo po deo…
Za kraj se nameću reči Karadjordja:”Koekude Srbijo”….


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs