Desna Misao

05 ÐÑ, 2009

Зашто куче арлауче

Politički život — Аутор desnamisao @ 16:03

Пише: Владимир Пудар

 

 

 

 

"Зашто куче арлауче" чувени је стих наше култне рок групе Рибља Чорба. Данас сам се присетио овог стиха док сам ходао тротоаром и присуствовао сцени коју ћу описати у наредним редовима. Веома је тужна сцена када видиш куче остављено пред капијом, а газде су затвориле врата за собом и заборавиле га. Куче покушава да уђе, гребе на врата, цвили, али нема ефекта, газде су унутра, на топлом, забављају се својим пословима и ни не мисле на куче.  Ретко ко може да нам заиста дочара како се то куче осећа, али постоје ипак они који могу.

Актуелна српска влада је нешто што се најближе може описати као ово усамљено куче. Као што и куче има газде, тако и наша власт има газде. Повезује их и то што и једни и други своје газде обожавају. Кучетове газде су ту, одмах иза капије, а владине су у Бриселу. И у Вашингтону.

Колико год се наша власт трудила да се допадне својим бриселским покровитељима, то им нешто и не иде од руке.  Тако су обећавали белу шенген листу. За сада од тога ништа, из владајуће коалиције стижу објашњења како не треба лицитирати датумима. Права је истина да они немају појма када ће Србија бити стављена на белу листу. Нису били у стању да доврше оно што је започео Драган Јочић, док је био министар унутрашњих послова. Потписао је Божа Ђелић, у јеку предизборне кампање и Споразум о стабилизацији и придруживању. Али тај споразум никао да ступи на снагу пошто бриселски покровитељи нису баш толики ентузијасти колико је био Божа док је припремао своју оловку и трчао у Брисел, да потпише уговор, код којег нема сагласности воља. А сагласности воља нема око тога на коју територију се споразум односи. Да ли је то Србија, или територија Србије без самозване државе Косово? За Божу то вероватно и није битно. Није било доста што су се понижавали, већ сада и једнострано примењују тај споразум, споразум који још и није ступио на снагу, све да се додворе својим покровитељима.

Питање је да ли и какву Србију Европска унија жели. Причају нам наши властодршци како треба реформисати институције, као треба изменити Устав и смањити број народних посланика. У Србији уопште и није битно колико народних посланика има у Народној скупштини. Није ни битно колико народних посланика има у сали за време гласања. Још грађани Србије нису заборавили чувену аферу Бодрум, са Недом Арнерић и Бојаном Пајтићем у главним улогама, а већ имамо нову аферу, са истим сценариом. Истина нико није отишао у иностранство па тамо гласао, данас народни посланици гласају из ресторана, са паркинга, а ако баш морају, онда уђу и у салу. Са овако урушеним угледом највишег законодавног тела, тешко ми можемо у Европу. Иронија је то да нас од Европе највише удаљавају они који о њој стално причају. Иронија је и то што ја за аферу Бодрум Бојан Пајтић награђен местом председника ИВ АП Војводине. Иронија је и то што сада тај исти Бојан Пајтић предлаже нови Статут АП Војводине који води растурању Србије. Питам се да ли ће и актери нове скупштинске афере бити награђени и да ли ће реаговати правдољубиви председник Борис Тадић. Афера Бодрум је срушила прву владу Демократске странке. Надамо се да ће ова афера срушити њихову другу владу.

На крају, да се вратимо на оно куче са почетка текста. Највећа разлика између заборављеног кучета и наше власти је то што када газда отвори врата куче уђе у своје двориште, док је питање да ли би наша актуелна власт, да им њихови покровитељи пруже прилику, уопште успела да нађе пут кроз отворена врата.


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs