Desna Misao

Пише: Никола Цветановић

У последње време сам сведок неких необичних појава. Наиме, у бројним интернет дискусијама са политичким неистомишљеницима, много пута сам доживео да будем назван ''великосрпским и/или православним фашистом'', ''нацошем'' и сличним погрдама. Погледао сам мало и са стране, па сам приметио да и неки условно речено истомишљеници слично пролазе. Запитао сам се зашто је то тако, па сам решио да мало истражујем.

На основу неких претходних знања и онога што сам сазнао као резултат сопственог мини-истраживања, дошао сам до неких закључака.

Пошао сам од онога што ми је најближе, од интернет-енциклопедије-"Википедије".Знам да на том интернет-сајту може да напише ко шта хоће, али сам пошао од ње,зато што су ме они који су ме називали "фашистом" више пута упућивали на баш "Вики-дефиниције" поменутих појмова. Искључиво из тог разлога сам решио да пођем од "Википедије".
Међутим, после онога што сам о фашизму и нацизму прочитао, схватио сам да је то сасвим довољно да схватим да су политички неистомишљеници у криву.

1)УВОДНА ЗАПАЖАЊА

Прво и најважније што ми је запало за око су следеће реченице.

Фашизам:
"У науци фашизам није једнозначно одређен. Посебно историчари наглашавају разлике између покрета у појединим државама и појединим владајућим фашистичким порецима, оспоравају аналитичку исправност појма фашизам.";

и

"Постоји неслагање између историчара и академика политичких наука око природе фашизма.".

Нацизам:
1)"Нацизам није био концизна, теоретски утемељена идеологија јединственог покрета већ се заправо радило о комбинацији различитих идеологија и група..."
2)"...Због тога се састојао од најразличитијих политичких позиција које су осуђивале издају Немачке и њен пораз у Првом светском рату, а које су обухватале анти-парламентаризам, етнички национализам, расизам, колективизам,нацистичку еугенику и антисемитизам насупрот економском и политичком либерализму као и расистичком и завереничком ставу према финансијском капитализму и анти-комунизму."
3)"Историчари се често не слажу око главних циљева нацистичке партије као ни око тога да ли се нацизам може сматрати кохерентном идеологијом."


2)СИМБОЛИ И ИДЕОЛОГИЈА

За фашизам се каже да велича заједницу као услов и облик превладавања кризе,насупрот либералистичком индивидуализму. "Заједница је јединствена,органски рашчлањена држава (италијански фашизам). Јединство заједнице је услов социјалног, политичког и економског препорода. Борба је природни начин опстанка човека. Јединство нације се успоставља крвном чистотом исте. Све разлике (културне, верске, политичке и сл.) треба укинути јер оне доводе у питање темеље заједништва. Терор је легитимно средство за успостављање уједначавања."

За симбол фашизма се каже:

"Фашизам своје име и симболе води из културе и традиције Римског царства. У Старом Риму је постојао обичај да док војска маршира један војник носи испружен свежањ прућа (fascio) у који је забијена секира. Иначе, римски ликтори су такође носили тај свежањ. Значење овог симбола је следеће: један прут/појединац је слаб и безначајан, али ако је везан у сноп/заједницу са осталим прутовима/појединцима, онда сноп/заједница постаје несаломив. Такође,сноп је много јачи него сам збир прутова. Секира у снопу такође има прилично јасно значење. Она делује као да уједињује прутове у тај сноп и ако неки од прутова/појединац "штрчи" односно ако је неки појединац "неподобан", секира/државна власт је ту да га "поткрати"/елиминише".


Такође, истиче се да су фашисти и нацисти славили младост као врлину због физичке снаге, идеализма и спремности на саможртвовање.

Што се тиче национал-социјализма, помињу се неке од следећих ствари које ћу навести примера ради:
"Принцип вође (Führerprinzip) - као апсолутна вера у вођу (одговорност пред надређенима и ауторитет према подређенима) ;
нацизам и раса, расна политика Трећег рајха и нацистичка еугеника;
анти-славизам, антисемитизам;
аријевска супрематија, прецизније, рангирање појединаца на основу њихове расе и расне чистоте и фаворизовање нордијске расе;
одбацивање демократије и касније укидање политичких странака, радничких синдиката и слободне штампе."
Имамо још и анти-бољшевизам, расизам и дискриминацију, итд...

Један од основних симбола нацизма је салутирање десном испруженом руком под углом од 45 степени са отвореном шаком као и црни кукасти крст("свастика") на црвеној застави, који симболишу вези "крви и тла"(црно и црвено).

За нацизам је такође истакнуто да су његови идеолошки извори у идејама ариозофских тајних окултних друштава. Поменуто је тајно друштво"Тула". Тајне групе оваквог типа би, у данашњем смислу, оправдано могле да се назову сектама.

На овим местима сам навео само неке карактеристичне путоказе, за потпуно разумевање требало би навести целе текстове, али због прецизности и релативне краткоће то на овом месту није могуће.

3) ЗАЈЕДНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПОЈАВНИ ОБЛИЦИ

Нацизам и фашизам се залажу за дискриминацију на основу еугеничког концепта-слаби и мањинске групе (сексуалне, етничке) морају бити уклоњени, да не би представљали сметњу способнима. Такође, имамо тоталитаризам, идеолошку искључивост,ограничавање основних људских права и слобода, антипарламентаризам,фаворизацију класичне културе уз отпор према модерном, идеал у моћи старовековног Римског царства, величање заједнице (породице, државе) насупрот индивидуализму и њено истицање у први план, слављење младости, окултизам,антибољшевизам, милитаризам, антисемитизам, итд...

Међутим, много важнија ствар од фашистичке/нацистичке идеологије је та што су државе у којима је овај поредак био владајући у четвртој деценији 20. века,отерале милионе људи у логоре где су читаве групе биле изложене мучењима и уништењу и што су изазвале светски оружани сукоб незабележених размера. Крајњи, сурово речено, скор фашистичких држава су геноцид, милиони мртвих и обимна разарања.

4)ЗАКЉУЧАК

Први закључак је био следећи: када неки појам није довољно прецизно одређен, он је ,као такав, веома подложан злоупотреби. Тим више ако су практичне манифестације биле катастрофалне, баш као у случају италијанског фашизма или немачког национал-социјализма.

"Заболела" ме је глава, мозгајући о следећем: Ако се историчари и политиколози, тј. стручњаци, не могу сложити, на пример, око тога да ли се фашизам може уопште једнозначно одредити, или да ли је нацизам уопште био усаглашена идеологија, како онда неки лаик, чак и натпросечно образован (али таквих је ипак мало), може са сигурношћу неког језуитског проповедника неког да прогласи за нацисту или фашисту? Веома чудно, рекао бих.

Због тога се, по мом мишљењу, приликом употребе ових појмова треба базирати на појавним облицима, дакле италијанском фашизму и немачком нацизму, уз евентуално поређење с неким елементима идеологија савремених НВО, политичких партија и покрета, итд...

На пример, људи који су припадници либералног идеолошког концепта често величају младост, али то не значи да је, на пример, ЛДП фашистичка партија.

Такође, уредништво електронске публикације "Е-новине" карактерише идеолошка искључивост, али не верујем да би се ико иоле озбиљан усудио да их назове фашистима.

Такође, они који величају традиционалне вредности- снажна породица, родољубље,православље, не могу бити фашисти, јер је то само један део фашистичке идеологије који сам по себи није проблематичан, јер као такав не угрожава никога. Због тога, на пример, Српски сабор "Двери" никако не може бити фашистичка организација. Такође, православно хришћанство је неспојиво с окултизмом.

Ако је неко, на пример, против геј-параде, не значи да је самим тим фашиста,јер он не жели да хомосексуалце, као мањинску групу, позатвара у логоре и тамо их уништи, већ неке сасвим друге ствари, као што је,нпр., заштита вредности хришћанског морала , могу бити разлог његовог противљења јавној промоцији туђег сексуалног опредељења.

Сада се долази до суштине приче. Вратићу се на резултате фашизма- милионе мртвих и невиђена ратна разарања. Такође, један не мали део резултата фашизма чине српски народ и његове жртве. Тако се оправдано долази до тога да су прве асоцијације на фашизам/нацизам конц-логори, мучења, свирепа убиства, прогони,злочини и друге крајње непријатне асоцијације.

Као такав, фашизам постаје корисно пропагандно оруђе у борби против политичких неистомишљеника, на следећи начин. Када некога назовете фашистом, он у очима јавности постаје слика и прилика Хитлера и Мусолинија, мучитеља из Јасеновца,Аушвица, Дахауа, итд...Тиме га доводите у дефанзивну позицију, јер он онда мора да се упре да "скине" такву слику са себе, да доказује да није фашиста/нациста. Кад уз све то, имате иза себе медије, лако је дисквалификовати, бар за извесно време, свакога чији вам се идеолошки концепт не допада.

Да је у нашем друштву све нормално(као што није) називање "фашистом" и/или "нацистом" би требало да буде разлог за подношење приватне тужбе за кривично дело увреде, обзиром на то да српски народ баштини снажне антифашистичке традиције- два антифашистичка покрета у Другом светском рату."Фашиста" и "нациста" би требало третирати као најтеже увреде, а не као пропагандно оруђе за дисквалификацију политичких неистомишљеника.Таквом несмотреном и непрецизном употребом ових речи се нацистичке и фашистичке страхоте ублажавају и жртве, међу којима и оне сопственог народа, нехотице минимализују и исмевају.

На то не мисле они који их користе на тај начин, већ се стиче утисак да је основни циљ да се све што има везе са традицијом, заштитом националних интереса и национализмом, фашистичком етикетом оцрни и тиме одбију људи од неких идеологија које се никако не могу изједначити с фашизмом.

Да будем прецизан, не желим да се стекне утисак како говорим да у Србији нема нечега што би се могло назвати, али врло опрезно, фашизмом. Врло опрезно, јер,како се види на почетку текста, готово је немогуће дати 100% прецизне дефиниције. То би, на пример, могле да буду групе као што су "Скин-хедси","Национални строј" и "Крв и част",јер су им идеологије готово пресликане у односу на оно што је наведено напочетку, а, осим тога, користе фашистичку иконографију(свастике, црвено-црне заставе, салутирање испруженом руком). У погледу "Образа" бих био врло опрезан, мада они јесу од стране полиције оквалификовани као клерофашистичка организација, верујем пре свега због начина деловања, а мање због идеологије. Могло би се, кад је "Образ" у питању, ући у расправу око оправданости термина "клерофашизам", обзиром да се често наводи да је једно од обележје фашизма/нацизма антирелигиозност.

Циљ овог писања није био релативизација фашизма/нацизма, већ указивање на злонамерну погрешну употребу ових речи у циљу дисквалификације политичких противника и њихових идеја. Желео сам да изразим мишљење да фашизам у Србији,по мом дубоком уверењу, нити је био, нити ће икада бити идеологија која ће окупити неки релевантан број људи око себе, јер се, у идеолошком смислу,напросто коси са основним вредностима на којима се гради здрав српски национализам, на првом месту са православним хришћанством. На другом месту, али ништа мање важно, стоји чињеница да су се Срби у Другом светском рату у великој већини борили против фашизма и дали значајан број жртава у тој борби. На овом месту не желим да "гледам у зубе" ниједном од два покрета, јер то овде није тема.
Готово је трагично што се данас у Србији једно трауматично колективно сећање народа на страдање од 1941-1945 злоупотребљава у борби на политичкој сцени. То сећање треба да представља светињу, а не да се појмовима везаним за њега "испирају уста" у сврху постизања неких краткорочних, јефтиних и приземних политичких циљева.

ИЗВОРИ:

фашизам-http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

нацизам-http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC