Desna Misao

14 ÐÐ, 2009

Фашизам-антифашизам и Србија

Politički život — Аутор desnamisao @ 02:21

Пише: Никола Цветановић

 

 

 

 

 

 

У последње време сам сведок неких необичних појава. Наиме, у бројним интернет дискусијама са политичким неистомишљеницима, много пута сам доживео да будем назван ''великосрпским и/или православним фашистом'', ''нацошем'' и сличним погрдама. Погледао сам мало и са стране, па сам приметио да и неки условно речено истомишљеници слично пролазе. Запитао сам се зашто је то тако, па сам решио да мало истражујем.

На основу неких претходних знања и онога што сам сазнао као резултат сопственог мини-истраживања, дошао сам до неких закључака.

Пошао сам од онога што ми је најближе, од интернет-енциклопедије-"Википедије".Знам да на том интернет-сајту може да напише ко шта хоће, али сам пошао од ње,зато што су ме они који су ме називали "фашистом" више пута упућивали на баш "Вики-дефиниције" поменутих појмова. Искључиво из тог разлога сам решио да пођем од "Википедије".
Међутим, после онога што сам о фашизму и нацизму прочитао, схватио сам да је то сасвим довољно да схватим да су политички неистомишљеници у криву.

1)УВОДНА ЗАПАЖАЊА

Прво и најважније што ми је запало за око су следеће реченице.

Фашизам:
"У науци фашизам није једнозначно одређен. Посебно историчари наглашавају разлике између покрета у појединим државама и појединим владајућим фашистичким порецима, оспоравају аналитичку исправност појма фашизам.";

и

"Постоји неслагање између историчара и академика политичких наука око природе фашизма.".

Нацизам:
1)"Нацизам није био концизна, теоретски утемељена идеологија јединственог покрета већ се заправо радило о комбинацији различитих идеологија и група..."
2)"...Због тога се састојао од најразличитијих политичких позиција које су осуђивале издају Немачке и њен пораз у Првом светском рату, а које су обухватале анти-парламентаризам, етнички национализам, расизам, колективизам,нацистичку еугенику и антисемитизам насупрот економском и политичком либерализму као и расистичком и завереничком ставу према финансијском капитализму и анти-комунизму."
3)"Историчари се често не слажу око главних циљева нацистичке партије као ни око тога да ли се нацизам може сматрати кохерентном идеологијом."


2)СИМБОЛИ И ИДЕОЛОГИЈА

За фашизам се каже да велича заједницу као услов и облик превладавања кризе,насупрот либералистичком индивидуализму. "Заједница је јединствена,органски рашчлањена држава (италијански фашизам). Јединство заједнице је услов социјалног, политичког и економског препорода. Борба је природни начин опстанка човека. Јединство нације се успоставља крвном чистотом исте. Све разлике (културне, верске, политичке и сл.) треба укинути јер оне доводе у питање темеље заједништва. Терор је легитимно средство за успостављање уједначавања."

За симбол фашизма се каже:

"Фашизам своје име и симболе води из културе и традиције Римског царства. У Старом Риму је постојао обичај да док војска маршира један војник носи испружен свежањ прућа (fascio) у који је забијена секира. Иначе, римски ликтори су такође носили тај свежањ. Значење овог симбола је следеће: један прут/појединац је слаб и безначајан, али ако је везан у сноп/заједницу са осталим прутовима/појединцима, онда сноп/заједница постаје несаломив. Такође,сноп је много јачи него сам збир прутова. Секира у снопу такође има прилично јасно значење. Она делује као да уједињује прутове у тај сноп и ако неки од прутова/појединац "штрчи" односно ако је неки појединац "неподобан", секира/државна власт је ту да га "поткрати"/елиминише".


Такође, истиче се да су фашисти и нацисти славили младост као врлину због физичке снаге, идеализма и спремности на саможртвовање.

Што се тиче национал-социјализма, помињу се неке од следећих ствари које ћу навести примера ради:
"Принцип вође (Führerprinzip) - као апсолутна вера у вођу (одговорност пред надређенима и ауторитет према подређенима) ;
нацизам и раса, расна политика Трећег рајха и нацистичка еугеника;
анти-славизам, антисемитизам;
аријевска супрематија, прецизније, рангирање појединаца на основу њихове расе и расне чистоте и фаворизовање нордијске расе;
одбацивање демократије и касније укидање политичких странака, радничких синдиката и слободне штампе."
Имамо још и анти-бољшевизам, расизам и дискриминацију, итд...

Један од основних симбола нацизма је салутирање десном испруженом руком под углом од 45 степени са отвореном шаком као и црни кукасти крст("свастика") на црвеној застави, који симболишу вези "крви и тла"(црно и црвено).

За нацизам је такође истакнуто да су његови идеолошки извори у идејама ариозофских тајних окултних друштава. Поменуто је тајно друштво"Тула". Тајне групе оваквог типа би, у данашњем смислу, оправдано могле да се назову сектама.

На овим местима сам навео само неке карактеристичне путоказе, за потпуно разумевање требало би навести целе текстове, али због прецизности и релативне краткоће то на овом месту није могуће.

3) ЗАЈЕДНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПОЈАВНИ ОБЛИЦИ

Нацизам и фашизам се залажу за дискриминацију на основу еугеничког концепта-слаби и мањинске групе (сексуалне, етничке) морају бити уклоњени, да не би представљали сметњу способнима. Такође, имамо тоталитаризам, идеолошку искључивост,ограничавање основних људских права и слобода, антипарламентаризам,фаворизацију класичне културе уз отпор према модерном, идеал у моћи старовековног Римског царства, величање заједнице (породице, државе) насупрот индивидуализму и њено истицање у први план, слављење младости, окултизам,антибољшевизам, милитаризам, антисемитизам, итд...

Међутим, много важнија ствар од фашистичке/нацистичке идеологије је та што су државе у којима је овај поредак био владајући у четвртој деценији 20. века,отерале милионе људи у логоре где су читаве групе биле изложене мучењима и уништењу и што су изазвале светски оружани сукоб незабележених размера. Крајњи, сурово речено, скор фашистичких држава су геноцид, милиони мртвих и обимна разарања.

4)ЗАКЉУЧАК

Први закључак је био следећи: када неки појам није довољно прецизно одређен, он је ,као такав, веома подложан злоупотреби. Тим више ако су практичне манифестације биле катастрофалне, баш као у случају италијанског фашизма или немачког национал-социјализма.

"Заболела" ме је глава, мозгајући о следећем: Ако се историчари и политиколози, тј. стручњаци, не могу сложити, на пример, око тога да ли се фашизам може уопште једнозначно одредити, или да ли је нацизам уопште био усаглашена идеологија, како онда неки лаик, чак и натпросечно образован (али таквих је ипак мало), може са сигурношћу неког језуитског проповедника неког да прогласи за нацисту или фашисту? Веома чудно, рекао бих.

Због тога се, по мом мишљењу, приликом употребе ових појмова треба базирати на појавним облицима, дакле италијанском фашизму и немачком нацизму, уз евентуално поређење с неким елементима идеологија савремених НВО, политичких партија и покрета, итд...

На пример, људи који су припадници либералног идеолошког концепта често величају младост, али то не значи да је, на пример, ЛДП фашистичка партија.

Такође, уредништво електронске публикације "Е-новине" карактерише идеолошка искључивост, али не верујем да би се ико иоле озбиљан усудио да их назове фашистима.

Такође, они који величају традиционалне вредности- снажна породица, родољубље,православље, не могу бити фашисти, јер је то само један део фашистичке идеологије који сам по себи није проблематичан, јер као такав не угрожава никога. Због тога, на пример, Српски сабор "Двери" никако не може бити фашистичка организација. Такође, православно хришћанство је неспојиво с окултизмом.

Ако је неко, на пример, против геј-параде, не значи да је самим тим фашиста,јер он не жели да хомосексуалце, као мањинску групу, позатвара у логоре и тамо их уништи, већ неке сасвим друге ствари, као што је,нпр., заштита вредности хришћанског морала , могу бити разлог његовог противљења јавној промоцији туђег сексуалног опредељења.

Сада се долази до суштине приче. Вратићу се на резултате фашизма- милионе мртвих и невиђена ратна разарања. Такође, један не мали део резултата фашизма чине српски народ и његове жртве. Тако се оправдано долази до тога да су прве асоцијације на фашизам/нацизам конц-логори, мучења, свирепа убиства, прогони,злочини и друге крајње непријатне асоцијације.

Као такав, фашизам постаје корисно пропагандно оруђе у борби против политичких неистомишљеника, на следећи начин. Када некога назовете фашистом, он у очима јавности постаје слика и прилика Хитлера и Мусолинија, мучитеља из Јасеновца,Аушвица, Дахауа, итд...Тиме га доводите у дефанзивну позицију, јер он онда мора да се упре да "скине" такву слику са себе, да доказује да није фашиста/нациста. Кад уз све то, имате иза себе медије, лако је дисквалификовати, бар за извесно време, свакога чији вам се идеолошки концепт не допада.

Да је у нашем друштву све нормално(као што није) називање "фашистом" и/или "нацистом" би требало да буде разлог за подношење приватне тужбе за кривично дело увреде, обзиром на то да српски народ баштини снажне антифашистичке традиције- два антифашистичка покрета у Другом светском рату."Фашиста" и "нациста" би требало третирати као најтеже увреде, а не као пропагандно оруђе за дисквалификацију политичких неистомишљеника.Таквом несмотреном и непрецизном употребом ових речи се нацистичке и фашистичке страхоте ублажавају и жртве, међу којима и оне сопственог народа, нехотице минимализују и исмевају.

На то не мисле они који их користе на тај начин, већ се стиче утисак да је основни циљ да се све што има везе са традицијом, заштитом националних интереса и национализмом, фашистичком етикетом оцрни и тиме одбију људи од неких идеологија које се никако не могу изједначити с фашизмом.

Да будем прецизан, не желим да се стекне утисак како говорим да у Србији нема нечега што би се могло назвати, али врло опрезно, фашизмом. Врло опрезно, јер,како се види на почетку текста, готово је немогуће дати 100% прецизне дефиниције. То би, на пример, могле да буду групе као што су "Скин-хедси","Национални строј" и "Крв и част",јер су им идеологије готово пресликане у односу на оно што је наведено напочетку, а, осим тога, користе фашистичку иконографију(свастике, црвено-црне заставе, салутирање испруженом руком). У погледу "Образа" бих био врло опрезан, мада они јесу од стране полиције оквалификовани као клерофашистичка организација, верујем пре свега због начина деловања, а мање због идеологије. Могло би се, кад је "Образ" у питању, ући у расправу око оправданости термина "клерофашизам", обзиром да се често наводи да је једно од обележје фашизма/нацизма антирелигиозност.

Циљ овог писања није био релативизација фашизма/нацизма, већ указивање на злонамерну погрешну употребу ових речи у циљу дисквалификације политичких противника и њихових идеја. Желео сам да изразим мишљење да фашизам у Србији,по мом дубоком уверењу, нити је био, нити ће икада бити идеологија која ће окупити неки релевантан број људи око себе, јер се, у идеолошком смислу,напросто коси са основним вредностима на којима се гради здрав српски национализам, на првом месту са православним хришћанством. На другом месту, али ништа мање важно, стоји чињеница да су се Срби у Другом светском рату у великој већини борили против фашизма и дали значајан број жртава у тој борби. На овом месту не желим да "гледам у зубе" ниједном од два покрета, јер то овде није тема.
Готово је трагично што се данас у Србији једно трауматично колективно сећање народа на страдање од 1941-1945 злоупотребљава у борби на политичкој сцени. То сећање треба да представља светињу, а не да се појмовима везаним за њега "испирају уста" у сврху постизања неких краткорочних, јефтиних и приземних политичких циљева.

ИЗВОРИ:

фашизам-http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

нацизам-http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

 


Коментари

  1. "У науци фашизам није једнозначно одређен."

    Cim znate ovo, nemojte da se cudite sto kad vas nazivaju fasistom.

    Znaci, i vas podvode pod ovaj pojam jer im se ne dopada vas nacin vrednovanja stvari i dogadjaja.
    Cini im se previse ekstreman.

    Cvetanovic:
    "..схватио сам да је то сасвим довољно да схватим да су политички неистомишљеници у криву."
    " може са сигурношћу неког језуитског проповедника неког да прогласи за нацисту или фашисту?"
    "Да је у нашем друштву све нормално(као што није) називање "фашистом" и/или "нацистом" би требало да буде разлог за подношење приватне тужбе за кривично дело увреде"

    Sve ovo sto ste napisali ukazuje na vasu NEOZBILJNOST iako se trudite da metodoloskim pristupom objasnjavanja svoje pozicije to prikrijete.

    Pogledajte se malo bolje u ogledalo. Ne poznajete se dovoljno.

    Аутор rene — 14 ÐÐ 2009, 06:29

  2. Поштовани, можда ја јесам неозбиљан и можда не познајем себе довољно, мада то не можете да кажете ни Ви, јер ме не познајете.
    У крајњем случају, то није ни битно, јер моја личност није тема овог текста.
    Намера је била да се, колико је могуће непристрасно, прикажу поједине ствари којима други често, а углавном без основа, оптерећују десничаре и српске националисте. Наведени су извори, а свака реченица која је под наводницима је преузета из истих. Понуђено је читаоцима да сами повежу неутралне написе из текста са стварношћу. Ко како буде схватио и повезао, већ је његова ствар.
    Из тих разлога, предлажем Вам да, на пример, покушате да оповргнете неки од примера или да дате неко своје виђење ове појаве, а не да се бавите мојим личним карактеристикама.

    Аутор НЦветановић — 14 ÐÐ 2009, 10:13

  3. Poštovani.

    Mene vrlo čudi da se mladi ljudi poput vas još uvek bave usahlim temama na staromodan način. Iako je u našoj zemlji, kao i u globalnim razmerama, zaista opravdano baviti se temom fašizma. Ali ako se već time bavite, hajde, postavite na ovu temu neki post u kojem ćete se osloniti i na neke druge izvore, kada već Vikipediju inače ne cenite.

    Аутор marta — 14 ÐÐ 2009, 11:51

  4. Izgleda da nisam bio dovoljno uspešan po pitanju poruke koju sam želeo da prenesem.

    Namera nije bila da se govori o fašizmu kao takvom. Lično me fašizam/nacizam kao takvi ni ne interesuju, osim kao istorijske pojave čije elementarno poznavanje je stvar opšte kulture.

    Želeo sam samo da ukažem na savremene zloupotrebe u političke svrhe termina "fašizam". Smatram da je to itekako aktuelno, jer sam to primetio više puta, pogotovo u poslednje vreme.
    Ovde nije isključivi izvor Vikipedija, već sam o pomenutim pojmovima posedovao i neka prethodna znanja(iz osnovne i srednje škole, iz raznih političkih emisija, dokumentarnih filmova,itd...). U ovom slučaju smatram da je i Vikipedija sasvim dobar izvor. Ne uvek, ali u ovom slučaju jeste.

    Na kraju, najviše bih voleo da se u ovim malobrojnim komentarima bavimo samim tekstom, a ne stvarima okolo. Ako neko može da, na primer, navede neke primere koji pobijaju stvari napisane u tekstu, neka ih navede, spreman sam na kritiku.

    Аутор NCvetanović — 16 ÐÐ 2009, 10:49

  5. Vi ste rekli "Желео сам да изразим мишљење да фашизам у Србији,по мом дубоком уверењу, нити је био, нити ће икада бити идеологија која ће окупити неки релевантан број људи око себе,...", a ja ću dodati da ne brinete, jer fašizam neće više nikada oživeti ni u Srbiji, niti na nekom drugom mestu :-)

    Izvinite ko to zlouptrebljava u političke svrhe reč fašizam? Na koji način?

    I kažite nam konkretno, jer je nejasno, šta hoćete da vam "pobijamo" u tekstu?

    Аутор marta — 16 ÐÐ 2009, 12:15

  6. За ово прво, из Ваших уста у Божије уши, мада је понашање појединих сила у појединим елементима веома слично понашању неких тоталитарних режима из прошлости.

    Ево пар примера злоупотребе: Ненад Чанак често користи термине као што су "фашисти" и/или "клерофашисти", Борка Павићевић је ишла дотле да је оптужила удружење "Номоканон" за неки притајени фашизам, читао сам нешто о томе како и Латинка Перовић покушава да прикаже како је српска историја пуна фашистичког, читао сам пре пар месеци на "Е-новинама" текст под именом "Српски фашисти хвале Јеремића", где су као фашисти наведени Ђорђе Вукадиновић са својом "Новом српском фашистичком мисли" и "Српски сабор Двери",... Примера има доста, не могу се сада сетити свега, али мислим да је и ово довољно.
    Хехехе, па не бих ја ми ишта ико побија у тексту, већ да покуша, али да не успе :-)Шалу на страну, верујем да се о тексту може дискутовати. Сигурно је да постоји неко коме се ово не свиђа, па бих волео да разменимо аргументе

    Аутор НЦветановић — 17 ÐÐ 2009, 14:56

  7. Može se diskutovati o svemu, naravno. Ali ako već pominjete fašizam u širim razmerama, pominjući druge zemlje, onda je neophodno i da znate šta se u tim zemljama misli o fašizmu, kako danas tako i prethodnih decenija, a da se ti stavovi zaista čuju od uglednih i radnih ljudi, nipošto od neozbiljnih "tinejdžerskih" diskutanata. Naravno ukoliko želite da razmenite argumente ozbiljno.
    Jer: na samo pominjanje fašizma navući ćete sebi na grbaču gomilu polupismenih idiota koji jedva čekaju da se prepucavaju sa nekim, a to vam pretpostavljam nije potrebno ako se kao student ozbiljno bavite pitanjima koje ste naveli.
    Preporučila bih vam da pročitate šta kaže Klaus Tevelajt (prevođen je na srpski), profesor sa Instituta za sociologiju u Berlinu, koji trideset godina govori (između ostalog) i o fašizmu sa psiho-sociološkog stanovišta. Čisto da proširite malo izvore sa Vikipedije.
    Nemojte pogrešno da me razumete, ali vaš post je simplifikovani pogled na stvari, iako bih volela da uprkos tome čitam ovde šta drugi misle o tome.
    Primere koje ste naveli kao zloupotrebu reči fašizam u političke svrhe svi mi znamo, ali nismo sigurni da li je to zloupotreba. Možda jeste, možde nije, ali od toga ima daleko važnijih stvari čak i po ovom pitanju.
    Vi ste posebno osetljivi na pitanje ko je fašista, a ko nije, ali ozbiljan istraživač mora da nauči da se distancira od emotivnih stavova. Možda je fašizam za vas zapravo "pitanje srca", čega bi mi bilo veoma žao jer se retko nalaze ozbiljni sagovornici na ovakve teme.
    Daleko je važnije da se donose ispravni zaključci od toga da nekog pobijamo argumentima.

    Аутор marta — 19 ÐÐ 2009, 09:25

  8. ОК, али ја сам имао у виду званичну политику појединих држава, а Ви њихове становнике и највероватније сте у праву, али мислим да сам и ја, јер говоримо о различитим стварима.

    Обавезно ћу пронаћи рад поменутог професора којег сте навели. У праву сте још једном, овај мој текст јесте упрошћен поглед на ствари, то сам и сам навео. Ја другачије и не могу, стручњак за политичке системе нисам, иначе студирам Права. Међутим, примећујем поједине ствари у свакодневици, па сам добио порив да напишем нешто о томе.
    Признајем, осетим неку негативну емоцију када се неко, по мом мишљењу, неоправдано назива фашистом, али мислим да је то нормално. Како сам написао, такве ствари сматрам увредом, а увреда ником није пријатна.

    Желео сам да можда пружим неки путоказ својим политичким истомишљеницима како да реагују ако неко против њих употреби овакве дисквалификаторске начине, баш да не би дошли у ситуацију да претерано емотивно реагују. Нажалост, изгледа да нисам баш пуно читан, па ће остати закинути :-)

    Аутор НЦветановић — 20 ÐÐ 2009, 16:06

  9. Razumem vas. Ne znam da li ću vas utešiti makar malo ako vam budem rekla da neprijatnosti zbog nepravednog nazivanja fašistima osećamo kolektivno :-) Tome sigurno ima razloga, ali sad naravno nije o tome reč.

    Želim vam srećan i uspešan rad, i da budete i ubuduće ovako pristojni kao sada.

    Аутор marta — 21 ÐÐ 2009, 11:18

  10. Hvala Vama takođe na prijatnom i nadasve pristojnom razgovoru.

    Аутор Nikola Cvetanović — 21 ÐÐ 2009, 20:50


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs