Desna Misao

"Тито и ја"

Kolumna — Аутор desnamisao @ 17:04

Пише: Милан Дамјанац

 

  



Đaci pišu predsedniku

23. mart 2009. | 18:55 | Izvor: B92

Beograd -- Đaci nižih razreda Osnovne škole "Drinka Pavlović" u Beogradu dobili su zadatak da pišu predsedniku Srbije Borisu Tadiću ili da nacrtaju crtež s njegovim likom.

Ovu ideju pokrenule su "Večernje novosti", a stručnjaci tvrde da je reč o zloupotrebi dece u političke svrhe. Ni direktorka škole ni direktor "Novosti" Manojlo Vukotić nisu želeli da komentarišu učeničke zadatke.

"Dragi druže Tito, ja te mnogo volim. Lepo je živeti u Jugoslaviji, a još je lepše biti Tvoj pionir. Dragi druže Tito, stavi našu ljubav i naše želje na svoje rane - to je najbolji melem." Takva pisma, puna brige i ljubavi, pisali su osnovci stare Jugoslavije Josipu Brozu.

Nekoliko decenija kasnije, đaci ponovo imaju priliku da se obrate predsedniku zemlje.

Dok direktorka škole odbija razgovor za medije, uz obrazloženje da je ideja bila dobronamerna, komentari roditelja o školskom zadatku njihove dece su različiti. Nekima je to simpatično, druge podseća na vreme idolopoklonstva iz Titove Jugoslavije.

 

 

 Признајем да се одавно нисам поштеније насмејао. Само погледајте ову вест. Сматрам да је коментар сувишан. Какво идолопоклонство на делу! Не, не верујем. Мора да је у питању снимање другог дела филма „Тито и ја“ о коме нисмо обавештени. Председник Тадић очито глуми Тита, а основци пионире.  Председник је изгледа поверовато да је реинкарнација друга Тита. Почео је да одмахује руком влади и грађанима, чак и нашем несрећном премијеру, док му они пионирски отпоздрављају. Ето, и друг премијер носи машницу, још да обуче белу кошуљицу и пригодну заставицу и- прави Титов пионир.

 

 

Грађанству се даје на знање- најлепша песмица о другу председнику води победника на светли марш од председниковог родног места до Београда. Још само да пронађемо друга Рају.

Ова велика част се указује једном у животу, немојмо је пропустити. Иако нисам члан нижих разреда основне школе, имам необичан порив да председнику пишем о стварима које ме муче и тиште.  Могао бих и да му пошаљем мало кориговану песмицу из филма „Тито и ја“; мислим да је беспотребно писати нову.

pitate me da li volim Borisa
znajte tako nešto se ne pita

njega vole svi ljudi na svetu
podjednako Kinezi, Španci,
Indijanci, Japanci, crnci
svako dete na ovom planetu

na njeg misli vojnik dok maršira
mali pastir dok u frulu svira

njega trava ima u vidu dok raste
i kravice kad po njoj pasu
svuda je on na dobrome glasu
o njemu pevaju čak i prve laste

a kad meni dođu crni časi
kada Sunce počne da se gasi

tužan legnem ja u kasne sate
sklopim oči i mislim na Borisa
rekao bih tada da me neko pita
njega volim više od mame i tate

 

У демократском свету, ово би био недопустив преседан. Како се ово може окарактерисати, него као коришћење деце у политичке сврхе?

У Србији, међутим- све је могуће.

Димитрије Војнов је вероватно одушевљен.

 



 

 

        


Санадер и "банана република"

Politički život — Аутор desnamisao @ 16:59

Пише: Милан Дамјанац

 

     Нико вас у животу неће поштовати уколико не поштујете сами себе. Срби су познати по непоштовању самих себе и своје државе. Најновији пример је посета хрватског премијера Иве Санадера Београду. Њој је претходила посета Драгољуба Мићуновића Загребу. Како не би увредио домаћине, популарни „Мићун“ је одлучио да се, између редова, извини за Јеремићеве ставове које је јавно изрекао о етничком чишћењу Срба и позове на сарадњу наше „блиске суседе“.

Одавно је познато да је Јеремић непожељна особа у Хрватској, те се на тамошњим пијацама може купити пикадо са његовим ликом. Пошто је српска власт установила да нас надахнути Мићуновићев неоанархистички говор није довољно понизио, одлучено је да се позове у посету Санадер.

За његов долазак све је припремљено; у Србији је ћирилица готово истребљена, о избеглицама и убијенима се више не прича, Крајина је заборављена, фабрике и предузећа су такође хрватска, а омражени министар Јеремић је послат у Турску. Интонирана је Хрватска химна, подигнута Хрватска застава, прострт црвени тепих. Дочекујемо колонијалне господаре.

 

Да срамота буде већа, Санадер је упоредио однос Срба и Хрвата сада, са односом Немаца и Француза након Другог Светског рата. Какво бестидно преправљање чињеница, какав безобразлук који допуштамо. Ми смо, дакле, бивши нацисти, а Хрвати часни, дивни и нападнути, изгинуше бранећи се од „великосрпске агресије“. Ту и тамо, по неколико милиона српске нејачи, жена и стараца побили, а мушкарце одвели у логоре како би их искористили као радну снагу па стрељали. Ситница. Ми смо нацисти, те је освета дозвољена.

Не само што смо своје нацистичко лице показали 90- тих већ су Хрвати исто предвидели, те су превентивно извршили геноцид над нама, те тако учинили добро дело остатку човечанства. То што смо бранили сународнике у протеклом рату, само је потврда наше „геноцидности“. Не престајемо да се нудимо за геноцид.

Нисмо увидели општи интерес и своју геноцидност на време. Зарад добра и мира у свету, требало је да сами себи пресудимо.

Као озбиљна држава и народ, чини се да смо коначно увидели колика смо сметња успостављању демократског друштва и система вредности, посебно на Космету и Хрватској. Одлучили смо да се максимално обрукамо, те смо сопственог министра „депортовали“ ван земље. За то време, Хрвати такође показују добру вољу за сарадњу, забранивши улазак српског капитала и легално преписујући српску имовину себи. Демократски и рационално. Само напред.

 

 

Са нестрпљивошћу очекујем наредни потез проевропске и социјално одговорне владе. И како друкчије окарактерисати ову земљу него- „банана република“.  

   


Powered by blog.rs