Desna Misao

Evropske vrednosti (ili kako su Srbi opet postali veći evropljani od evropljana)

Kolumna — Аутор desnamisao @ 20:04

Пише: Стефан Драгојевић

 

 

     Interesantno ми je, od kako sam se vratio u otadžbinu, da slušam konstantne govore o evropskim vrednostima (European values), evropskoj visokoj civilizaciji i ostalim spevovima o evropskoj nepogrešivosti vrlo sličnim katoličkoj dogmi o papinoj superiornosti nad ostalim hrisćanskim svestom.
Zašto je takav fanatizam prisutan kod Srba? Zar Srbi ne mogu biti umereni u nečemu, a naročito u politici? Izgleda da to nije moguće, ne za nas Srbe. Posle više od pedeset godina indoktrinacije pod komunističkim režimom koji je stvorio od većine Srba 'branitelje socializma' indoktrinacija Srba se nije zaustavila ni nakon toga. Ovoga puta Srbi su postali 'branitelji evropeizma'.
Kada bi ste pitali nekog prosečnog evropljanina iz srednje klase, šta su to evropske vrednosti verovatno ne biste dobili odgovor kakav želite. Priča o evropskim vrednostima je nametnuta Srbima odmah posle pada režima Slobodana Miloševića kao i prića o nepogrešivosti zapadne civilizacije i njene superiornosti nad istočnom. Kroz istoriju vrednosti evrope su uvek bile iste, odbrana svog državnog (nacionalnog za Francuze) integriteta i suvereniteta, a ne neke banalne priče o ljudskim pravima i slobodama (samo se setite ona dva rumunska državljanina, državljanina evropske unije, kidnapovana i zapaljena u Rimu pre dva meseca). Nije stran princip odbrane interesa ni danas u Evropskoj Uniji. Uporedimo samo fanatizam očuvanja britanske nacionalne valute, funte (sterling pound) od evra, ili tvrdoglavo neprihvatanje Bolonjskog procesa(Processo di Bologna) od strane Nemačke države. To su sve vidovi odbrane suverenosti od strane pojedinih zemalja Evropske Unije. Da ne zaboravimo razne vojne intervencije od strane evropskih sila radi zaštite njihovih interesa i državljana na stranim teritorijama tokom XIX i XX veka. Ponašanje Srbije je čak i strano za neke ugledne poličare iz zapadne evrope. Tako bivši ministar spoljnih poslova Genšer (Hans-Dietrich Genscher) tokom jednog razgovora za NIN prokomentarisao je kako ne može da shvati Srbe i njihov put ka Briselu- umesto da razgovaraju "o interesima i potrebama Srbije, oni razgovaraju o potrebama i interesima Evrope"!
Da bi stvar bila još gora, čak i susedi Srbije, zemlje sa državnom tradicijom koja jedva da ima pola veka, pokazuju veću državnotvornu i interesnu politiku nego sama Srbija! Tako danas Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija vodi parnicu sa Grčkom, članicom Evropske Unije i NATO saveza oko njenog imena, iako sama zna da Grčka može vrlo lako da joj blokira put ka EU, ili Hrvatska, država koja vodi parnicu sa Slovenijom, koja je članica međunarodnih organizacija kojima sama Hrvatska teži, zbog pedeset metara mora!

Sigurno niko od Hrvata nije ni pomislio da žrtvuje svoje nacionalne interese radi nekog negaratovanog većeg standarda u nekim integracijama.
Vrednosti kao što su ljudska prava, tema u modi kod ‘liberalnih i proevropskih političara’, ne važe danas za pripadnike njihovog (ako su uopšte Srbi) naroda na Kosovu. Tužne slike ljudi bez hrane, slobode misli i kretanja su svakodnevnica kod Srba na Kosovu, i kako bi paradoksalno koristili reći Džoa Stramera ‘You have the right not to be killed, to food money and free speech’ izgleda da te reči, stihovi poznate pesme ‘Know your rights’ nažalost ne važe za Srbe na Kosovu, koju su postali prvi narod u Evropi posle Drugog svetskog rata kojem su osnovna prava garantovana od strane UN zabranjena.

Zaključak svega ovoga je da Srbi nastoje da budu najveći zagovornici nečega što je njima samima strano, od komunizma do evropeizma, od lažnog nacionalizma do neshvaćenog globalizma, od maskiranog liberalizma do isprofanisanog socijalizma. Srbi će, nažalost, ostati podeljeni umesto da budu jedinstveni u onome što i sami jesu- ne liberali, komunisti, nacionalisti, evropljani ili azijati nego samo Srbi.


BiH danas - da li postoji sutra?

Kolumna — Аутор desnamisao @ 19:27

Пише: Зоран Пезер

 

 

         Skoro je prošla šestina veka otkako je u nekada centralnoj republici SFRJ potpisan mirovni sporazum. Doduše, sporazum nije potpisan u samoj BiH, već na "neutralnom" terenu u Daytonu, no, mir je uspostavljen. Onako kako je i započeo rat - silom. No, kako je ovo neutralno pod navodnicima, tako je i sve što se desilo i dešava u Bosni i Hercegovini pod navodnicima. Kako bi grčki filozofi rekli - sve što nastane ima u sebi klicu kvarenja i propadanja, tako da je sve ono što nastane ,ma koliko dobro izgledalo, osuđeno na propast, kad-tad. Ovo bi se moglo primeniti na nastanak daytonske Bosne ,itekako. S jednom razlikom; država koja je nastala ne da nema klicu kvarenja, nego je nastala kvarna, trula, propala i pre nego što je zaživela.
Kuća koja nema jednog gazdu, nije dom ni za koga ko u njoj živi. U Bosni, modernoj verziji Divljeg Zapada, niko nije gazda, a i svi su u isto vreme gospodari. Hara Mafija, korumpirani političari sa primitivnim rečnikom, ratni huškači. Formalno gledano, BiH je ustrojena na principu entiteta, dakle jedinstvena država sa dve autonomne oblasti koje je čine i dva nivoa vlasti. No, za razliku od Republike Srpske, Federacija BiH ima i dalju podelu - na Herceg Bosnu i Bosnu, koja datira od rata 92-95, te se dalje deli na kantone, koji se pak dele na opštine, mesne zajednice, skupštine stanara i tako dalje. I, iako je , zahvaljujući naklonosti međunarodne zajednice i arapskog sveta Federacija bila prosperitetniji deo novonastale države, ovaj sistem podela i ogroman birokratski aparat je na kraju uzeo svoj danak - tako da sada Republika Srpska, jednostavnije ustrojena izgleda primamljivije potencijalnim investitorima. Ukoliko se pri tome doda mudra odluka naizgled grubog i divljeg premijera RS Milorada Dodika da se nasloni na Srbiju i uspostavi sa njom otvoreniju ekonomsku saradnju, a uz to uzme u obzir da svet više ne donira Federaciju kao nekada (Arapi sada grade samo džamije), jasno je kako stoje stvari.
Ovaj rasplet stvari je uzburkao strasti u poslednjih godinu dana.

Pošto je Dodik ponovo pobedio ubedljivo u RS, skriveni napadi na ovaj entitet sada postaju mnogo otvoreniji, i to tako što se direktno napada sam njen predsednik Vlade. Do sada su glasovi koji su stizali iz Sarajeva prevashodno bili usmereni na tobožnju nefunkcionalnost celokupne BiH zbog postojanja entiteta i manjkavosti u birokratiji (čime se prikrivalo sopstveno komplikovano birokratsko utemeljenje), ali sa pokretanjem RS od strane Dodika ti umereni glasovi postaju oštriji, do skoro ratnohuškačke frekvencije. Tako je Dodik optužen pred sudom za korupciju, nameštanje tendera i slične stvari u prethodnom mandatu, te se ,perfidno, loptica sa nacionalnog prebacuje na pravosudno i krivično polje.
No, "šerif iz Laktaša" nije lak zalogaj. Njega optužbe nisu pokolebale u nacionalnoj retorici. On je postao još žešći. Iako su stanovnici RS mislili da je novoprobuđeni zaštitnik nacionalnog ponosa Srba preko Drine to bio samo za potrebe predizborne kampanje, on je pokazao da je to pravac kojim namerava da tera svoje taljige. Tako je pomešao ekonomski i nacionalni koktel, koji dovodi do toga da ga ljudi u Sarajevu u isto vreme i mrze i poštuju, mrze zbog toga što nosi prevagu na Bosanskim terazijama, a poštuju zbog toga što vuče efikasne poteze, nekarakteristične za ovdašnje političare. Iako ne mlad, svojom energijom baca u drugi plan ostale "dinosauruse", političare sa ratnom reputacijom, kao što su Silajdžić i Tihić.

Fleksibilno manevrišući između stane i domaće ekipe koja mu "radi o glavi", Dodik se nametnuo kao apsolutni autoritet u BiH, kao čovek koji ne priča u prazno već udara u srž stvari. U prilog toj tezi je i poslednja izjava koju je dao o sudu za ratne zločine u BiH - "sud za ratne zločine procesuira isključivo Srbe, a masakri, kao onaj u Dobrovoljačkoj ulici na početku rata, ostaju nekažnjeni. U Bosni je u ratu stradalo 97.000 ljudi ,a od toga je bilo 29.000 Srba. Da ih nisu možda pobile humanitarne organizacije ili su izvršili kolektivno samoubistvo?"
No, bilo kako bilo, zaključak je jedan - 15 godina od završetka rata, u Bosni i dalje dominiraju ratne teme. Politička elita je mahom zasnovana na ljudima koji su vodili rat devedesetih (ironično, jedino kod Srba nije!), tako da se sopstveni ekonomski neuspesi pokrivaju nacionalnim temama. U najavi da će strani faktor napustiti Bosnu, i uz okove globalne ekonomske krize, sve one koji svoju budućnost vide u BiH čeka još mnogo neprospavanih noći.


Powered by blog.rs