Desna Misao

02 ÐÐ, 2009

BiH danas - da li postoji sutra?

Kolumna — Аутор desnamisao @ 19:27

Пише: Зоран Пезер

 

 

         Skoro je prošla šestina veka otkako je u nekada centralnoj republici SFRJ potpisan mirovni sporazum. Doduše, sporazum nije potpisan u samoj BiH, već na "neutralnom" terenu u Daytonu, no, mir je uspostavljen. Onako kako je i započeo rat - silom. No, kako je ovo neutralno pod navodnicima, tako je i sve što se desilo i dešava u Bosni i Hercegovini pod navodnicima. Kako bi grčki filozofi rekli - sve što nastane ima u sebi klicu kvarenja i propadanja, tako da je sve ono što nastane ,ma koliko dobro izgledalo, osuđeno na propast, kad-tad. Ovo bi se moglo primeniti na nastanak daytonske Bosne ,itekako. S jednom razlikom; država koja je nastala ne da nema klicu kvarenja, nego je nastala kvarna, trula, propala i pre nego što je zaživela.
Kuća koja nema jednog gazdu, nije dom ni za koga ko u njoj živi. U Bosni, modernoj verziji Divljeg Zapada, niko nije gazda, a i svi su u isto vreme gospodari. Hara Mafija, korumpirani političari sa primitivnim rečnikom, ratni huškači. Formalno gledano, BiH je ustrojena na principu entiteta, dakle jedinstvena država sa dve autonomne oblasti koje je čine i dva nivoa vlasti. No, za razliku od Republike Srpske, Federacija BiH ima i dalju podelu - na Herceg Bosnu i Bosnu, koja datira od rata 92-95, te se dalje deli na kantone, koji se pak dele na opštine, mesne zajednice, skupštine stanara i tako dalje. I, iako je , zahvaljujući naklonosti međunarodne zajednice i arapskog sveta Federacija bila prosperitetniji deo novonastale države, ovaj sistem podela i ogroman birokratski aparat je na kraju uzeo svoj danak - tako da sada Republika Srpska, jednostavnije ustrojena izgleda primamljivije potencijalnim investitorima. Ukoliko se pri tome doda mudra odluka naizgled grubog i divljeg premijera RS Milorada Dodika da se nasloni na Srbiju i uspostavi sa njom otvoreniju ekonomsku saradnju, a uz to uzme u obzir da svet više ne donira Federaciju kao nekada (Arapi sada grade samo džamije), jasno je kako stoje stvari.
Ovaj rasplet stvari je uzburkao strasti u poslednjih godinu dana.

Pošto je Dodik ponovo pobedio ubedljivo u RS, skriveni napadi na ovaj entitet sada postaju mnogo otvoreniji, i to tako što se direktno napada sam njen predsednik Vlade. Do sada su glasovi koji su stizali iz Sarajeva prevashodno bili usmereni na tobožnju nefunkcionalnost celokupne BiH zbog postojanja entiteta i manjkavosti u birokratiji (čime se prikrivalo sopstveno komplikovano birokratsko utemeljenje), ali sa pokretanjem RS od strane Dodika ti umereni glasovi postaju oštriji, do skoro ratnohuškačke frekvencije. Tako je Dodik optužen pred sudom za korupciju, nameštanje tendera i slične stvari u prethodnom mandatu, te se ,perfidno, loptica sa nacionalnog prebacuje na pravosudno i krivično polje.
No, "šerif iz Laktaša" nije lak zalogaj. Njega optužbe nisu pokolebale u nacionalnoj retorici. On je postao još žešći. Iako su stanovnici RS mislili da je novoprobuđeni zaštitnik nacionalnog ponosa Srba preko Drine to bio samo za potrebe predizborne kampanje, on je pokazao da je to pravac kojim namerava da tera svoje taljige. Tako je pomešao ekonomski i nacionalni koktel, koji dovodi do toga da ga ljudi u Sarajevu u isto vreme i mrze i poštuju, mrze zbog toga što nosi prevagu na Bosanskim terazijama, a poštuju zbog toga što vuče efikasne poteze, nekarakteristične za ovdašnje političare. Iako ne mlad, svojom energijom baca u drugi plan ostale "dinosauruse", političare sa ratnom reputacijom, kao što su Silajdžić i Tihić.

Fleksibilno manevrišući između stane i domaće ekipe koja mu "radi o glavi", Dodik se nametnuo kao apsolutni autoritet u BiH, kao čovek koji ne priča u prazno već udara u srž stvari. U prilog toj tezi je i poslednja izjava koju je dao o sudu za ratne zločine u BiH - "sud za ratne zločine procesuira isključivo Srbe, a masakri, kao onaj u Dobrovoljačkoj ulici na početku rata, ostaju nekažnjeni. U Bosni je u ratu stradalo 97.000 ljudi ,a od toga je bilo 29.000 Srba. Da ih nisu možda pobile humanitarne organizacije ili su izvršili kolektivno samoubistvo?"
No, bilo kako bilo, zaključak je jedan - 15 godina od završetka rata, u Bosni i dalje dominiraju ratne teme. Politička elita je mahom zasnovana na ljudima koji su vodili rat devedesetih (ironično, jedino kod Srba nije!), tako da se sopstveni ekonomski neuspesi pokrivaju nacionalnim temama. U najavi da će strani faktor napustiti Bosnu, i uz okove globalne ekonomske krize, sve one koji svoju budućnost vide u BiH čeka još mnogo neprospavanih noći.


Коментари

  1. TRIPTIH O HVATANJU BRATKA NEVADIĆA
    Piše, Miodrag Tomić Stublinski
    BRATKO JE ĐOKA ŠTO MIRIŠE NA PROMINCLE
    Nije Bia, nije MUP, nije CIA a izgleda nije ni DUP, nego neki PLAĆENI GRUP. Prati ljude, njuši ih, osluškuje, odmerava, upoređuje i cap-carap za vrat i u privatni zatvor. Liči na "Sumnjivo lice", na ĐOKU! Uspravan, crven u licu , glavat! To je on Đoka! Vataj ga , sine, i ne puštaj! Vadi mu krv, bris iz nosa i iz guze. Skeniraj ga spolja i iznutra. Ma jes Đoka, nije Đoka? Ma, liči stoposto je Đoka! Jedan od hvatača, gonič, pratilac, njuškalo, veli JESTE BRATKO VIDEO SAM PIŠA KRATKO! Drugi kaže: „Ćuti krele - ovaj nema vlasi bele, video sam ja takvih deset u gradu al svi imaju do pojasa bradu“…. Ma, ne lupaj stani, to su Radovani! Bratko je kod nas u Prćilovici! Hvala Bogu zdrav i čitav i slobodan ko tica na grani. Pije pivo i jebe sve živo. Mi ga čuvamo kao oči u glavi (mi… nas 4 do 5 miliona meštana zaseoka Prćilovice. A taj vam je zaseok čim skrenete iz Prdilovca prema Mudićima. E, odatle do Prćilovice imate pola dana hoda uz brdo, lulu duvana i ohoho! Jedna sitnica bi mogla da zbuni ovu tajnu privatnu BIA (njuškala i hvatače) jer u Prćilovici ima četiri Bratka četvorojajčani su blizanci. Ma liče, u pizdu materinu, ko jaje jajetu. Isti su bre, a tek kad ih gledaš iz profila sva četvorica imaju crni beleg u kosi. Veli baba Simana, ko ima takav beleg potpuno je nevidljiv za njuškala i hvatače. Ova naša četiri Bratka se uopšte ne kriju, šetaju se po Prćilovici kao i onaj Aleksandar Isailović što su mu ovi iz BIA, CIA i KGB vadili DNK. Mi ovim našim Bratkovima kažemo : Ej, bre, Bratko ,(jedan, dva , tri i četiri), spustite malo glave uhvatiće vas ovi"hvatači", a oni (sva četvorica) ukrućeni i još se prave ludi Ne znamo da li su ludi ili im noge smrde. E, to je ono što ne valja , svoj četvorici stvarno smrde noge i po tom smradu ovi Nakurčevićevi, Krkodračićevi, i Kavijarovi, hvatači mogu da ih nanjuše. Hijene na daljinu privuče smrad.. Ovih dana se u Prćilovici održava vojna vežba pod nazivom "Kosovka devojka spašava vladiku Artemija od Teodosija" I kako ti sad, na toj vojnoj vežbi, da poznaš koji je pravi Bratko kad sva četvorica blizanaca obuku generalske uniforme a iz profila imaju svi onaj crni pramičak kose? Jedino bi ga Vuk Cinkarević prepoznao... On bi skočio na prvog Bratka i rekao to je pravi Bratko, i iz zaleta pitao "Evropo jel mogu sad da uđem u tebe?" "Stani u red i čekaj, zar ne vidiš koliko je njih ispred tebe?“ iskašlja se na Vuka Baba sera.“Ne mogu da čekam upišaću se!“ veli Vuk. "Šta ti ja mogu Evropa je zamandalila toalet do daljeg , idi piški jednostrano iza kuće“!
    POČETAK KLONIRANJA BRATKA
    Mi građani i građanke Prćilovice već u više navrata obaveštavamo specijalnog tužioca gospodina Mantera Nakurčevića da se Bratko Nevadić nalazi kod nas u Prćilovici. Objavljivanjem poternice sa likovima Bratka i Grenhorna građani Prćilovice su doživeli potpuno razočarenje i duševni bol. „Mi ga čuvali, gajili i hranili, skrivali, podšišivali a milion evra da uzme neko ko nije luk jeo ni luk mirisao i to samo zbog toga što Prćilovica nije u Srbiji već na Atlantidi. Zar je važno gde se Prćilovica nalazi kad znamo da je ugrožen naš ekonomski i nacionalni opstanak?“ Čim je objavljena poternica građani Prćilovice su održali referendum na koji je izašlo 104% građana . Svi su jednodušno, jednoumno i jednoglasno odgovorili na jedno jedino referendumsko pitanje „ I ako ne znamo gde je - Atlantida je Srbija – a Prćilovica je srce Srbije Čim su sabrani rezultati referenduma u Prćilovici smo otvorili bungalov haškog kazamata i još 17 kancelarija nevladinih
    organizacija Čuvena TV bastilja B-52 je otvorila pomoćni studio sa sedam reportažnih kola a voditelji celodnevne emisije „prdigraf“ Smrdislav Prdić sa koleginicom Bezobraznicom Alapačić, su već angažovali CNN i sve belosvetske novinske agencije da sledećih godinu dana ostanu u Prćilovici u zasedi. Ali avaj, sa svih strana su stigli lovci na ljudske glave. Pa smo Bratka morali ponovo da sakrijemo. Zar da nam, Čedisti, Drinkićevci, Bratićevci, Žutaći, Čorbaluci , Krkodačići , Žirafoni, Nazadnjaci i oni Drpiškovićevi maznu milion evra ispred nosa. Neće moći, da jebu oca, što reče Herakle! Mi građani Prćilovice znamo da su ovi Bedini u krizi i da bi im ovaj milion održao članstvo na okupu. Sa tim milionom evra Žutaći bi isplatili zaostalu ratu Lomi Krajputašu a Loma bi tim parama valjda našao pouzdanog insajdera (amikus kurija), lažnog svedoka koji bi kao svedok haškog tužilaštva dokazao da je Dr Vojvoda Šmeker upravo (T. N Lomu .) sedam puta klao zarđalom kašikom. A. Mučić se iznenada prisetio da je Dr Šmeker pripremao atentat ,kožnim metkom, na T. N. Lomu (atentator još nije otkriven i pored toga što su ga Dračićevi unutrašnji organi locirali). T. N Loma .je Žutima obećao da će gratis da odradi K(usturicu) i baka Simaninog unuka V. I.. Upravo je g. predsedniku šapnuo nešto veoma važno za ZES (Zezni Srbiju) ali smrtonosno po K(?)! Što se Bratka tiče, zdrav je, da kucnemo u drvo tj. u Palmu. Vest da je viđen u Gornjoj Gologuziji nije tačna, ta dezinformacija potiče od Konjoslave Bi(serko) koja Batka Nevadića viđa u svojim noćnim morama . Ovom prilikom skrećemo pažnju lovcima na ljuske glave, hohštaplerima, šljamovima, prodanim dušama, cinkarošima da ne nasedaju na 76 Prćilovčana dvojnika Bratka Nevadića . U Gornjoj Gologuziji ima čak 24 dvojnika koji liče na Bratka, a koliko ih je tek u Srbiji ni broja se ne zna?!
    (Ovo nije novinarska patka) NEMA VIŠE BRATKA
    Mi građani, malograđani, cinkaroši, domaći izdajnici, strani plaćenici i ostala gamad iz nevladinih organizacija , sa uredno prijavljenim boravkom u Prćilovici, obaveštavamo najpre gospodina Krasima Najebaića a potom i svekoliku belosvetsku menažeriju na čelu sa Kavijarom Preslanim, Oli s Renom, Kamermanom Manitorom i onim našim jadom Nakurčevićem da Bratko Nevadić više ne postoji. Potpuno smo sigurni da ćemo od Četvrtog evropskog rajha i SAD zbog ovoga što smo učinili sa Ratkom dobiti ničim izazvane sankcije a možda će humani NATO na nas ponovo poslati „Milosrdnog anđela“, na čemu ćemo mu biti neizmerno zahvalni. Kao što znate mi građani dijaspore, mi iz Prćilovice nikada nismo svesno skrivali Bratka a o njegovom prebivalištu redovno smo obaveštavali našu matičnu državu. Nedostatak tog prokletog „šengena“ koji naša matična država nije imala sprečavao je nas a i našu maticu da lično dođe i uhvati Bratka. Ovde na Atlantidi lako možete da uđete ali jako teško možete da izađete bez „belog šengena“. Žute vlasti iliti smehotresna vladajuća koalicija vrlo dobro zna da je u dobijanju „belog šengena“ ometaju (zli, ružni i prljavi vadikali) Ovaj deo priče danas već pripada prošlom vremenu dok je Bratko Nevadić bio kad nas u Prćilovici i dok smo svi mi gore nabrojani Prćilovčani bili „klasno svesni i smehotresni“, dakle dok smo u svakoj svojoj kapi krvi osećali svoju svetu izdajničku dužnost i hteli da vam predamo Bratka za bednu crkavicu od milion evra, što ni iz daleka ne bi pokrilo naše „lovačke“ troškove. Pre nego što vam kažemo na koji način smo se ratosiljali Bratka Nevadića, moramo vam ukratko ispričati i šta nas je na ovaj naučni čin nateralo. Kad smo shvatili da je Bratko uvežbao neke istočnjačke tehnike iz „veda“, te da je prestao da jede bilo kakvu hranu, i da ne pije nikakva pića sem običnu vodu, i da je sposoban da radi najteže poslove po 24 časa a da se pri tom ne umara . Eureka! Uzviknuo je prćilovački naučnik i akademik doktor grobarologije Loma Krajputaš. iz prćilovačke Bajčetine ( za koju čujemo da i kod vas postoji i da je poznata po Judinom drvetu koje ste počeli , hvala Bogu, da izvoztite u Fukarniju i Ustašiju.) Dakle, kad je naš doktor grobarologije detaljno pregledao sve biološke, psiho-somatske i DNK analize odlučio je da Bratka Nevadića klonira. Naš akademik je imao u vidu i ranije psiho-fiziko-etičke Bratkove osobine pa je to i napisao u obrazloženju stvaranja ovog nadčoveka, super patriote, heroja, mada je pragmatika prevagnula nad etikom. Zamislite nekoliko miliona Bratka Nevadića sa osobinom da ne jede ništa, da ne pije ništa a radi 24 časa bez odmora, jer se i ne umara? Pa sa takvih nekoliko miliona Bratka Nevadića mi možemo odmah u Evropu. Evropi upravo baš takvi klonovi trebaju. S obzirom da svi klonovi isto misle, društveni proizvod raste a potrošnje uopšte nema. O prednostima našeg klona u industriji i poljoprivredi izlišno je i govoriti. Jedini problem za našu maticu i za g. Krasima i onog sudiju Nakurčevića , pa i mister Monitora i ostale lovce na ljuske glave je taj što od ovih naših 2 miliona kloniranih Bratka Nevadića više ni mi ne znamo koji je od njih pravi i da li se pravi već nije dematerijalizovao i genetski potpuno izmenio? U anketi koju je ovih dana vršila naša poznata prćilovička agencija „Ker voajer“ videli smo da građani Prćilovice iskreno žale što ne mogu da pomognu svojoj majci matici i isporuče joj pravog Bratka Nevadića Problem je izgleda mnogo širi nego što se to u početku činilo. Klonovi Bratka Nevadića se umnožavaju matematičkom progresijom pa postoji realna procena da do 1. aprila 2012.. svi stanovnici matice a bome i većeg dela Evrope budu svi Bratko Nevadić. Šta ćemo tada gospodine Mandis? Lako je vama gospodine Harkof da kažete „Nije važno što se ljudi u Zvorniku u martu šetaju u majicama a žene u kupaćim kostimima? Vi ne znate geografiju pa mislite da je Zvornik na Maldivima. Na Krasimovu nesreću ni HAŠKO TUŽILAŠTVO ne zna gde je Prćilovica i šta se u Prćilovici dogodilo pa će i dalje pritiskati jadnog Krasima da im isporuči Braatka. Kako , bre, da im objasni da ne može odjednom da im isporuči nekoliko miliona Bratka . Nije valjda Krasim kriv što se Bratko umnožava matematičkom progresijom i što smo svi mi naprasno „naučnom greškom“ postali Bratko?

    Аутор Miodrag Tomi Stublinski — 10 ÐÐ 2010, 10:53


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs