Desna Misao

Брис Татон

Politički život — Аутор desnamisao @ 22:51

 Пише: Милош Станковић

 

 

       Ја сам франкофон. Неизмерно волим француски народ, француску уметност, француску књижевност, француску културу, француску историју и француски језик. Како себе скромно доживљавам и као човека и православног хришћанина, сваки вид насиља ми је стран и достојан презира. Зато ме је истински и као човека и као православца и као некога ко је одгајан да воли француски народ (иако је моја љубав према њему утемељена више на ирационалном него на рационалном, али таква је свака љубав, зар не?) погодила и дирнула смрт Бриса Татона.

Ипак, по ономе што се догађа у последњих петнаестак дана, изгледа као да није била довољна једна смрт овог младог човека, већ се он намерно или крајњом непажњом, али свакако, одсуством сваког укуса, уљудности и доброг стила убија и по други пут.
С једне стране, као ехо непрестано одзвањају изјаве да је углед Републике Србије неповратно нарушен, да је Београд, та једина истинска метропола на Балкану окаљао свој образ. Затим се некако на крају, као закључак, готово увек постави питање "а да ли смо тиме изгубили шансе за белу Шенген листу"? Сваком иоле пристојном човеку би се згадила оваква "ожалошћеност" која младог Француза не жали јер је изгубио свој живот, већ због тога што неће моћи да се оде у његову земљу у шопинг, наравно без визе. Но, када се анализом утврди, да се сада за углед Србије највише "брину" они који су до пре 10 дана у медијима највљивали да ће јавно спалити српску заставу, када шетње против насиља организују они који су пре пар дана ликовали над хапшењима неких других који су шетали до Газиместана, када толеранцију потпаљивањем страсти пропагира и једна телевизија, онда је јасно, да у Србији нажалост, постоје не само хулигани који су спремни да вас нападну физички, већ и хулигани који газе морал, доследност и слободу другачијег мишљења.

Ко је крив? Објавили су имена, зар не? Али, да ли су учиниоци (не, починиоци) злочина на Зеленом венцу узрок свих наших невоља или последица нагодбе са онима од којих су сви тражили подршку од 1990. закључно са 5. октобром, грлећи их на трибинама и певајући навијачке песме, опет из користи, а не из срца? Хоћемо ли сазнати имена оних који нису били тамо где су морали да буду, или макар нису стигли тамо где су морали да буду за време петнаестоминутног дивљања обесних и неосетљивих горких плодова наше прошлости? Хоћемо ли сазнати име хулигана који је мучки убио демонстранта Рајка Панића? Хоће ли бити кажњен хулиган у униформи који пуцао у главу момку који прошао на црвено светло? Хоће ли бити кажњени хулигани који су у хали Пионир на кошаркашкој утакмици наредили брутални напад на сопствени народ након кога се срушила трибина? Хоће ли бити кажњени хулиган који је службеним гуменим метком разнео пола лица ученику Милану Васићу, који је у друштву свог оца мирно чекао да уђе на фудбалску утакмицу? Најзад, хоће ли се ико запитати како је могуће да су једном младом човеку, који је непосредно након што је брутално претучен био у свесном стању, касније отказале функције мозга?

Хулиган је онај који не преза ни од чега, коме су све људске вредности стране. Хулиган не нарушава само телесни, већ и духовни интегритет. него Хулиган то остаје без обзира коју униформу носи. Али, насиље рађа насиље. Зато сви хулигани морају бити кажњени. У супротном, Брисова жртва биће узалудна.


Powered by blog.rs