Desna Misao

26 ÐÐ, 2008

СРБИЈА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ

Kolumna — Аутор desnamisao @ 05:17

Пише: Милан Дамјанац

 

     Волети своју земљу и свој народ јесте једно од основних људских осећања; волети себе, своју породицу, своје пријатеље. Волети свако парче своје земље, њене реке, потоке, планине, шуме, језера. Волети свако село и град и бринути о неговим мештанима. Поносити се сваким груменом земље, а више од свега, поносити се својим прецима и својом историјом, својим начином живота.

     Србе веже заједничка историја, језик, обичаји, менталитет. Инат. Везује их љубав ка слободи, за коју су спремни да поднесу и највеће жртве. Везују их заједнички митови и наде. Везују их огромне жртве предака за слободу отаџбине и њену афирмацију. Везују их нерођени потомци који се прецима морају поносити, прецима који никада туђе нису ни хтели ни отимали, но су увек бранили онај грумен земље на којој су гробови њихових очева и породичне куће која мора нерођеног сина да дочека.

     Учинимо и ми своје потомке поноснима, дајмо им на старање победе, а не поразе. Сачувајмо сећање на нас тако што ћемо учинити све да помогнемо отаџбини, тако што ћемо опстати ради њих колико и нас самих, који данас јесмо а сутра нисмо; а шта је људски живот него сећање, обитавање у историјском смислу, и шта је живот животиње него бесмислени заборав?

     Бити народ, значи уважавати прошло, сећати се. Опстати као народ значи имати у виду да нас се неко мора сетити по добру, по заслугама. Помоћи своме народу у историјским тешкоћама као и у колективним заблудама. Схватити народ као велику породицу која неће опстати уколико нема међусобне љубави и обостраног труда. Схватити себе као наду, као плод борбе наших предака од настанка српске нације до данас. Не сме се изгубити нада у спасење и срећнији живот наших потомака.

     Краљевства су пропадала, империје нестајале, републике урушавале. Србија је опстајала. Упркос вишеструко јачим непријатељима. Упркос логици. Немојмо је ми данас одбацити. Немојмо одбацити толики труд и одрицања, толику борбу и вечиту наду.

Говорили су да Отоманска Империја нема алтернативу.

Србија је опстала.

Говорили су да Аустро-Угарска монархија нема алтернативу.

Србија је опстала.

Говорили су да нацистичка Немачка и њен савезник НДХ-а немају алтернативу.

Србија је опстала.

Говорили су да Југославија, у којој су нам постепено одузимана сва права, нема алтернативу.

Србија је опстала.

Данас нам говоре да Европска Унија нема алтернативу.

Србија ће опстати.

Она мора опстати.

      Опстаће уколико буде бринула пре свега о сопственим националним интересима. Уколико буде бринула о сопственим грађанима. Уколико буде бринула о сопственој уметности, историји, образовању, књижевности, науци. Уколико буде бринула о својој територији.

      Многи наши преци дали су животе за отаџбину; неки на бојном пољу а неки на другим, не мање значајним. Када погледамо иза себе, видећемо велике ратнике и хероје, попут Обилића, Лазара, Карађорђа, Милоша. Видећемо и велике писце попут Нушића, Андрића, Селимовића. Видећемо великог филозофа, владику Његоша. Видећемо велике песнике, попут Шантића, Дучића, Ракића. Видећемо велике научнике попут Тесле, Пупина, Миланковића. Сви они нама служе на част.

      Када погледамо испред себе, видимо само своје дело. Како будемо чинили, тако ће и нашим потомцима бити. Колико будемо успешни, толико ће нас и они по добру спомињати. Немојмо их изневерити.

Зато кажемо: само Србија нема алтернативу!

Упамтите: Србија је вечна док су јој деца верна!   


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs