Desna Misao

Пише: Иван Павловић

 

 

 

 

Живот у транзиционом вашариштву како данас могу описати Србију , даје могућност сваком просечном Србину да ради оно што најбоље зна да се бави туђим послом и паметује . Превише се лоше живи , да би се толико много критиковао било ко . Они умеренији свесни тренутка у коме се налазе савилу су леђа и покушавају да поднесу терет овога времена али такође на погрешан начин. Први од ове две групе су нам свима познати , то су они исти који себе називају вечитом опозицијом који су против свега и свакога а највише против себе самих. Да бар трећина њих ради само оно што зна а остало препусти другима можда би нам и било боље . Други пак са савијеним леђима савили су и врат и главу поболи у песак попут нојева , толико су обузети својим прорачунима и мислима око кредита , плата и сличнога да немају ни снаге ни времена да сагледају шта се дешава око њих. Они трећи то користе , да их назовемо вештима а не покваренима јер нису само ни они криви , они просто користе ситуацију која им се указала. Највећи и најјачи ударац примају они који су свесни дешавања око себе али и поред општег сивила виде идеју , наду , шансу да кренемо ка нечем бољем. Њих можемо назвати неком новом надом . У протеклих пар година имао сам прилике да видим и да доживим како неке квалитетне идеје које овој земљи могу донети доста тога доброг пропадају пошто за њих и њихове иницијаторе и реализаторе ово друштво нема слуха. Ови што паметују и кртикују наћи ће за сходно да кажу да та и та идеја не ваља због тога и тога , ови савијени су се толико савили да вашу идеју и не виде она је изнад њиховог видокруга , а ови што користе тренутак немају времена за вас треба да се среди још неки тендер , још неко да се убаци у овај наш мегаломански бирократски систем. И тако ваше идеје сами стављате у неку фиоку да чекају боље сутра и трудите се да се уклопите у три лоше транзиционе групе .
Колико сте пута до сада чули да у Србији фале истински брендови , да је неопходно да се ради на маркетингу и промоцији , производа , туристичких атракција , људи , једном речји на имиџу Србије . Србија је земља богата изворима , бањама , тако рећи водом . По процени светскох економских стручњака кроз неку деценију ресурси воде биће међу највреднијим на свету. Српска политичка елита је у приватизацији брже боље потрчала да утопи наша изворишта страним „улагачима“ који ће црпети оно што им ова земља даје , који ће формирати цене на тржишту , тако да сада кад саберете неке од флашираних вода из наше земље са нама заједничко имају само географско порекло . Наша је вода , наша је земља али они су је купили , а неко је у име нас то олако продао .Сећам се приватизације фабрике „Књаз Милош“ после које је пола Аранђеловца возило нова кола , сређивале су се куће , кафићи пуни дан и ноћ и одједом крај. На 80% тих нових возила прочитаћете НА ПРОДАЈУ . Србија то јест они који представљају вас и мене у државним органима нису нашли за сходно да направе план и програм по којем би се поједини ресурси одржали у власништву државе и уз квалитетан рад промовисали као брендови наше земље. Потенцијал ово земље је очигледан у производњи здраве хране , у бањском и сеоском туризму , културно историјском
наслеђу али џаба нам све то . Погледајте веб презентације , општина у Србији , њихових туристичких организација или манифестација код нас. Част изузецима , али у глобалу жалосно . Разговор групе фотографа и њихових сарадника о раду на пројекту по коме за скромну количину новца општине и локалне институције (туристичке организације, културно-уметничка друштва и слично ) добиле бих квалитетне фотографије које могу користити у све потребне сврхе , пао је у воду после разговора са представницима министарстава и пар општина . Скоро да нису ни били заинтересовани . Зашто би општина издвојила месечно 50 да 100 еура и имала врхунске фотографије на свом сајту , у својим публикацијама , на брошурама своје туристичке организације , када се са тим парама може појести неко кило јагњетине у кафани.
Посао на промоцији Србије могли бих лако организовати јер такође поседујемо главни ресурс за рад , а то су талентовани људи . Окупити у једну институцију , етнологе , дизајнере , новинаре, фотографе и све остале који могу својим радом дати допринос овоме послу није тешко . Држава би лако могла да стане иза оваквог подухвата само да жели. Студенти са различитих факултета би имали прилику да кроз праксу волонтерски одраде велики део посла и да свету представимо Србију на неки лепши начин. Идеје постоје свуда око нас , талентоване људе срећем свакодневно али слуха за њих нема . Три зле групе људи из транзиционе Србије као куга убијају идеје и све остаје на ништавно. Оно старо што ваља и што на модеран начин треба представити нестаје под зубом времена и због немара .Живи пример нам је тврђава на Магличу , која би могла да буде занимљива туристичка дестинација ако би за њу урадили квалитетну маркетиншку подлогу . Магличка тврђава данас је запуштена пуна корова и у њој се легу змије . Има Србија шта да брендира , има у Србији ко да брендира али не може се то само од себе .