Напуштамо своје а прихватамо туђе ?
Пише: Иван Павловић
Колико вас који ово читате зна за Белу недељу и Беле покладе ?
Последња
недеља пред васкршњи пост у нашем народу носи назив „Бела недеља“ а
последњи дан ове недеље носи назив „Беле покладе“. Значење речи бела
или беле везује се за млеко и млечне производе пошто је ова недеља
последња у којој се конзумирају све до Васкрса ,тако да у појединим
крајевима овај „празник“ носи и назив „Сиропусна недеља“ .Верује се да
потиче још из паганских времена али је своју примену задржао и кроз
хришћанство у нешто измењеном облику . Некада се у Србији ова недеља
обележавала неком врстом карневала. Маскиране поворке су уз песму и
весеље обилазиле домаћинства у којима су их домаћини са породицом
дочекивали и даровали мрсном храном ,пићем , слаткишима а најчешће
јајима . По неком правилу свака поворка је имала младу ( обично би се
мушко маскирло у женско) и младожењу , па је тако изгледала на
сватове.На Косову ови сватови су симболизовали сватове Краљевића Марка.
Покладе се сматрају даном за праштање јер се верује да у период поста
ваља ући без греха. Људи се обраћају једни другима „Опрости“ а одговара
се са „Бог да опрости „У домаћинстива се спремала богата мрсна трпеза .
Власи у Хомољу овај период поклада сматрају перодом у коме је повећана
опасност од злих сила и вештица. У циљу одбране од злих сила народ се
штито паљењем ватри око којих се играло , које су се прескакале и око
којих су се причале страшне приче о вештицама и осталим чудним појавама
.
Из године у годину овај „празник“ пролази све неприметније , обичај да поворке обилазе домаћинства задржао се у понеком селу .
Насупрот
тенденцији да Беле покладе и њихово обележавање изумру из нашег народа
, са пуно елана прихватамо обележавање једног страног „празника“ . Тај
празник је по начину обележавања сличан Белим покладама мада ни повод
ни традици им нису блиски. Реч је о Ноћи вештица. Пореком келтски
празник одржаван у славу бога мртвих , данас се обележава у многим
западним земљама 31.октобра . Деца иду од врата до врата костимирана и
добијају слаткише, праве се лампе од бундева , причају страшне приче
такође о вештицама и сличним појавама.
Као што рекох Беле покладе
празник везан за нашу традицију и наше поднебље престајемо да
обележавамо , а под утицајем глобалне културе прошлогодишња Ноћ вештица
обележена је на више десетина места у Београду. Разумео бих да немамо
своје празнике и своју традицију па да онда прихватамо туђе али овако
не. И да вам кажем каква црна Ноћ вештица ајмо сви у неко село у Србији
да видите шта су Беле поклaде , шта је иће и пиће и наша традиционална
фантастика .