Desna Misao

29 СÐ, 2009

Политичка платформа београдске "Поворке поноса"

Politički život — Аутор desnamisao @ 21:27

 Пише: Никола Цветановић

 

 

 

"Platforma
Politička platforma Beograd Pride-a proizašla je iz ideja feminističkog, mirovnog, ljudskopravaškog i anti-fašističkog pokreta.

Putem ove platforme, proglašavamo vrednosti i ideje za koje se borimo:

1* ukidanje patrijarhata i dekonstrukcija patrijarhalnih struktura u našem društvu

2* pravo na različitost, koje podrazumeva i seksualnu orijentaciju i rodni identitet

3* antimilitarizam, antirasizam, antifašizam

4* ravnopravnost ljudi u svim društvenim sferama

5* solidarnost

6* socijalna pravda

7* politička participacija

8* pravo na samodefinisanje i samoidentifikaciju

9* sloboda izbora seksualnih praksi

10* nenasilje, što uključuje i odnos prema prirodi i životinjama

11* pravo na telesni integritet, što uključuje i promene pola/roda

12* pravo na slobodan pristup svim informacijama od društvenog značaja"

 

Нека ми неко сада објасни какве везе имају циљеви по бројевима 1*,6*,7* и 12* са друштвеном (не)дискриминацијом хомосексуално и бисексуално оријентисаних особа и травестита?!

1*-Због чега остварење њихових права на недискриминацију укључује рушење("деконструкција") патријархата и патријархалних структура? Зашто не могу да се паралелно, у дијалогу са тим структурама и без рушења поменутог изборе за своју недискриминацију?

6*- Чист политички циљ који нема никакве везе са дискриминацијом било које мањинске групе. Иначе, и неонацистичке групе истичу да су им два основна циља националне слобода и социјална правда.

7*- "Политичка партиципација". Прилично проблематично. Није ми јасно како неко на основу своје сексуалне оријентације може да захтева политичку партиципацију. Да ли то значи да по аналогији са Законом о саветима националних мањина у будућности треба образовати Савете сексуалних мањина који ће штитити своја права наступајући испред власти?! То би било прилично претерано,а и неосновано, јер и политичка партиципација мора имати своје разумне границе. ЛГБТ популација се никако не може уподобити националним мањинама и етничким групама, или инвалидима. Само изједначавање, по мом дубоком уверењу значи деградацију претходно наведених група.

12*-Такође нема везе са дискриминацијом ЛГБТ особа, већ се за то залаже сваки нормалан грађанин независно од политичког опредељења. Приступ грађана свим информацијама од јавног значаја је једна демократска тековина, природно стање ствари у уређеним друштвима.

Циљеви под бројевима 2*,4*,5*,10* и 11* су потпуно оправдани и могу да кажем да их у томе подржавам и да се слажем с њима, иако се не слажем са методом за који мисле да ће им у томе помоћи, чувеном "Поворком поноса". Пре ће бити да ће та метода произвести потпуно супротан ефекат, а притом не мислим на саму Параду и могуће и извесно насиље током шетње, већ на презир, чак и мржњу грађана које ће тиме навући на себе, а који ће се касније испољавати на различите начине.

Циљ под бројем 9*-"Слобода избора сексуалних пракси" се може окарактерисати као проблематичан, јер тако уопштено формулисан може да не значи ништа, а такође може да значи много. Може, на пример, да значи да два хомосексуалца могу да "практикују" секс у сред бела дана на јавном месту! Таква слобода "сексуалне праксе" би озбиљно угрозила права случајних пролазника који не би били дужни да гледају скарадне сцене. Одавно се дошло до закључка да су права и слободе једног човека ограничене правима и слободама других. Идући овом линијом, може се догодити да ова поставка буде озбиљно доведена у питање.

Циљеви под бројевима 8*(право на самодефинисање и на самоидентификацију) и 3*(антимилитаризам, антирасизам и антифашизам), не заслужују посебну пажњу, јер циљ под бројем 8* не значи апсолутно ништа, већ је нека прилично празна флоскула. Циљ под 3* је типичан циљ пацифиста, такође нема превише везе са евентуалном дискриминацијом ЛГБТ популације, али може се сагледати у ширем контексту борбе против сваке врсте дискриминације.

Ово је само једна упрошћена и лаичка анализа "Политичке платформе Параде поноса 2009.", само на основу онога што су организатори сами изрекли о онима које представљају. Постоји још један број питања. Одговори на та питања можда могу заједно са овим покушајем анализе приказати наличје "Параде поноса".

Наиме, због чега се организује упркос великом отпору јавног мњења, и то не само обичних грађана, него и водећих представника власти и опозиције и друштвених институција с ауторитетом(нпр.,изјаве Драгана Ђиласа, Александре Јанковић, отпор традиционалних верских заједница)?! Да ли и коме одговара такво "гурање прста у око" већини и шта се заиста жели тиме постићи?

Зашто се поменути скуп није одржао преко лета, када је реална претпоставка да не би могао да се окупи довољан број разбијача Параде?! Да ли то неко намерно провоцира сукобе?

Изгласан је и ступио на снагу Антидискриминациони закон. Зар то не даје довољан институционални оквир за борбу ЛГБТ организација за права своје популације?

По мом мишљењу, одговори на ова питања заједно са анализом "Политичке платформе Параде поноса" могу дати следећу слику.
"Поворка поноса" није само скуп људи који дижу глас против дискриминације по основу сексуалне оријентације. Једна од основних ствари је да тај скуп представља копију западњачко-протестантских и неолибералних цивилизацијских и друштвених модела. Само по себи то није невоља. Невоља је што ти модели покушавају да се наметну једном друштву у којем је ипак и даље(Хвала Богу!) доминантан патријархални модел и које тај део западњачког цивилизацијског модела тешко да ће прихватити(опет Богу хвала!), или га бар неће прихватити у блиској будућности. То организатори и учесници поворке и сами не крију, о чему говори ставка 1* у њиховој политичкој платформи (ukidanje patrijarhata i dekonstrukcija patrijarhalnih struktura u našem društvu).
Поставља се питање: Да ли део друштва који негује патријархалне вредности нема права да се супротстави рушењу истих?!

Такође, овај скуп не подржавају само ЛГБТ организације и удружења, него и удружења као што су "Хелсиншки одбор", "Фонд за хуманитарно право", "Жене у црном" и сл. Тиме се чини медвеђа услуга ЛГБТ популацији, јер су поменуте организације, услед свог политичког деловања, изузетно омражене у већем делу друштва и постале су синоним за оно што се некад звало квислинзима. Оправдано или не, у то на овом месту нећу улазити.

Суштина ове приче и јесте у перфидном, али насилном наметању туђинских модела који су у дубокој колизији са тренутним (надам се и вечитим) схватањима нашег друштва. ЛГБТ популација чини само један део у тој слагалици(остали могу бити "суочавање с прошлошћу, рушење вековних друштвених институција са ауторитетом, итд.)
Мислим да овде никада неће бити нормално да неко јавно промовише било који облик сексуалне и друге изопачености. Верујем да због тога и изазива толики отпор. Такође, поједине ЛГБТ организације су још од раније познате по неким проблематичним поступцима, који такође немају везе са борбом против дискриминације("Агенција за декосовизацију Србије, Косово је сусед Србије, вређање црквених великодостојника и сл.), а како смо видели, њихови циљеви су много шири и далекосежнији од простог права на недискриминацију. Посебно "боду очи" на пример, 1* "Укидање патријархата и деконструкција патријархалних друштвених структура", и 7*- "Политичка партиципација", а такође је ништа мање сумњива 7*"Слобода избора сексуалних пракси".

Међутим, оно што, уверен сам, треба урадити на друштвеном плану је да се те особе прихвате и да се заштите од дискриминације. На формалном плану је већ урађено прилично усвајањем Закона о забрани дискриминације(у погледу којег такође постоје озбиљне замерке, због недовољне прецизности), који даје институционални оквир за борбу ЛГБТ организација за своја права. Ти људи су наше комшије, суграђани и с њима морамо да живимо и да их поштујемо као што очекујемо да нас неко поштује. Оно што сачињава њихову приватност не треба да интересује апсолутно никога, нити смеју због тога да трпе било какве последице. Међутим, прича треба на том месту да почне и да се заврши.
Другим речима, позитивна дискриминација је тековина савременог демократског поретка и као таква је не само пожељна него и неопходна, али је прилично лоше када се, према схватањима конкретног друштва, она претвара у нешто што се зове мањинска диктатура. Управо се о томе ради, туђи модели се не могу "пресликавати" без неопходних корекција, које се састоје у уподобљавању модела потребама и схватањима актуелног друштва.

Има још један број апеката ове приче на које не могу да се осврнем на овом месту, али мислим да је и ово довољно. На крају, надам се да ће институције ипак реаговати и коначно забранити одржавање скупа пре свега због велике опасности по безбедност грађана. Надам се, али не верујем.


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs