Desna Misao

02 ÐÑ, 2010

Србија и ЕУ

Politički život — Аутор desnamisao @ 23:39

Пише: Стефан Драгојевић

 

 

 

Срби су увек имали неко идеолизовано виђење разних идеологија као и политичких0 феномена. Тако је после Првог светског рата настала сваопшта еуфорија ка уједињењу са осталим јужнословенским народима у једну јединствену државну целину. Иако је поприличан део политичке елите као и војне био против тог политичког подухвата до уједињења је ипак дошло.

Живела Краљевина СХС ака Југославија.

После Другог светског рата, Србија постаје социјалистичка република. Комунистичка власт не само да је војно освојила Србију и тиме наметнула своју тоталитарну власт, него је и успела да победи у нечему што ни Османлије нису успеле: да потисне све српске обичаје везане за приватну својину, цркву и породицу.

Тада су Срби постали највећи Југословени, поборници Тита и партије, велики комунисти.

Тада је Србија изгубила не само по територијалном принципу него и по етничком.

Живели наши народи и народности(!)! Живео друг Тито! Живела Југославија.


После петооктобарских промена нова идеологија српских политичара звала се „Европа“. На Европу се гледало као крајни идеал слободе и развитка, као једини начин да се коначно раскине са тамном прошлошћу диктатура и тираније и заувек стави печат демократије над Србијом. Но, и тада су Срби направили грешку коју вероватно један Британац, Француз, Немац или Рус не би икада направили. Срби су се предали сопственој еуфорији према неком идеалу, уместо да хладнокрвно анализирају своју спољну политику и циљеве.

Десет година након политичким промена, ЕУ је индиректно поставила услов Србији да без признавања независне творевине Косова нема усласка у ЕУ.



Однос ЕУ према Србији и Косову.

По први пут у историји сама ЕУ се налази пред великим изазовом звани Косово. Иако је већина држава чланица уније признала независност Косова, постоје такви механизми одлучивања у самој Унији да свака чланица може да стави врсту вета на даље ширење Уније(сви за једног, један за све). Тако се сама ЕУ налази у дилеми како да реши питање Косова, које може потенцијално да угрози односе између самих чланица у Унији. Уместо да Косово постане фактор стабилности на Балкану, како су неки европски политичари као и косовски наглашавали, Косово је постало фактор политичког буре- барута не само за Србију и односе на самом Балканском полуострву, него и за саму ЕУ. Иако ЕУ успева врло вешто да сакрије тај унутрашњи проблем често може да се види и другачије. Тако, после недавне резолуције Европског парламента где се позивају све чланице ЕУ да коначно признају Косово већина парламентараца из Шпаније, Румуније, Словачке и Грчке је отворено стала против те идеје, а на сву запрепашћеност великог "србофила" Дорис Пак и неколико италијанских послоника је гласало против те резолуције.
Познато је да су за Италијане много важнији односи са Србијом него са Косовом, као и што су познате симпатије које Италијани гаје према Србима.

Индиректним условљавањем Србије да призна Косово, ЕУ покушава да покаже да има став према једном спољнополитичком процесу; пак сама ЕУ је свесна неколико чињеница:

1. Део држава ЕУ није признало Косово
2. ЕУ не жели Космет у Унији
3. ЕУ зна да Србија никада неће признати Косово

Сама ЕУ је свесна да је Косово легло корупције и криминала у Европи, и да је Њу-Борн творевина уствари једна велика мафијашка држава где владавина права не постоји. То је сасвим и потврдио извештај Савета Европе за Косово, бивши министар одбране Шведске Бјорн Вон Сидов. 

Условљавањем Србије косовом, ЕУ покуша да заустави даље ширење ка Балкану да би сама решила своја унутрашња питања као и да и сама нађе концензус у виду Косова. Што је делимично успела са ЕУЛЕКСОМ, који данас постоји да би спровео владавину права у име Косовске државе, тиме кршећи међународно јавно право као и резолуцију УН 1244. Србија је, ослепљена европизмом, допустила ЕУЛЕКС-у да уђе у територију Србије и тиме је сама себи задала дипломатски аутогол. Неискуство дипломатског кадра као и државне политике према ЕУ је довео до тога да Србија себи свакодневно задаје аутоголове. За пример може да се узме једнострана примена ССП-а, која у условима кризе доприноси губитку од 300 милиона евра економији Србије.

Србија је имала отворену политику преговарања са ЕУ током владе г. Војислава Коштунице.

Иако га много демонизују данас, основ односа са ЕУ је било разумевање и сарадња, а не једнострана примена директива као и „шлихтањ“ које води данас држава.

Остаје да се види шта ће се десити у будућности, и какав ће однос ЕУ имати према косовском питању.

ЕУ је пак, један леп политички идеал, коме треба приступити, али приступити тиме што ће Србија да штити своје националне интересе и анализирати какву корист може да има од ЕУ. Данас, овако слаба Србија, понижавана од стране саме ЕУ нема ни услова ни снаге да приступи. Тек кад Србија ојача економски да би постала конкурентна на тржишту ЕУ и добије гаранције од ЕУ да је Косово саставни део Србије, тек тада ће моћи да приступи као пуноправни партнер и да води активну улогу у ЕУ и Европи. Каква јој доликује по традицији, историји и храбрости.
 


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs