Desna Misao

Пише: Немања Крзнарић

    Да бисмо боље разумели задату тему прво морамо да схватимо значење речи Олигопол.Потиче од две старогрчке речи oligoi што значи мали број и polu што значи много.Право значење речи олигопол је МАЛИ БРОЈ ЉУДИ КОЈИ ИМАЈУ МНОГО.Тема олигопола у данашње време је јако важна зато што смо окружени светом у коме већ деценијама влада капитализам, а живимо у држави која се налази у транзицији,jедном од најсуровијег облика капитализма, стању преласка из комунизма, социализма у капитализам.Проблем не лежи у капитализму него у људима који нас воде ка њему.То су исти они који су били перијанице и челни људи комунизма и социализма.Многи ће овакав начин изражавања и претакања у речи назвати демагошким и популистички чак и политичким.Али у време када се светско финансиско тржиште сусреће са великим потешкоћама неопходно је ставити се у положај оне већине људи који нису нити капиталисти а камо ли монополисти, дуополисти нити олигарси, зато што једну државу била она капиталистички или социалистички уређена не сачињавају капиталисти или људи који управљају њоме него сваки грађанин те државе.О њему као таквом, био он имућан или на ивици игзистенције држава мора да брине.  У економском слислу олигопол на једном финансијском тржишту огледа се у малом броју предузећа који у међусобном договору диктира количину производње једног или више производа као и цене по којој ће се исти продавати.Такав начин пословања им доноси енормне профите на рачун потрошача, а намеће велике проблеме јавној политици.Већина финансијских тржишта не могу се дефинисати као монополска, зато што њихова привредна моћ није толико велика.Због данашњег неразумевања појмова, а и у недостатку воље и жеље данашњих економиста да економске термине транспарентније и разложније преведу на свакодневни говор ради бољег разумевања просечно едукованог грађанина, сматрам неопходним да их одбјасним.

Монопол потиче од две старогрчке речи monoс што значи један и  polu што значи мали број а као целина би значило ЈЕДАН КОЈИ ИМА МНОГО.

У економском или тржишном смислу би то била фирма која би диктирала комплетне услуве пословања на једном финансијском или привредном тржишту.

Објаснићемо и реч Дуопол која такође потиче од две старогрчке речи duo што значи два и polu што значи много.Стога би реч дуопол значила ДВОЈИЦА КОЈИ ИМАЈУ МНОГО.Економски речено то су два правна лица која одређују све услове (цену, количину) на једном финансијском или привредном тржишту.

Рекло би се да сам се удаљио од подручија економског начина изражавања и прешао на философски или лингвистички , али да би смо у потпуности разјаснили тему морамо да уђемо у срж проблематике иначе без тога би ова тема била јако површана.У литератури се сусрећемо са разноразним примерима олигопола, монопола, о њима нећу говорити због оригиналности, као и тога што се они односе на дешавања на глобалном нивоу односно на америчком финансијско тржишту као једном од најразвијенијих на свету.Примере ћу наводити са домаћег финансијског тржишта зато што без промена на локалном нема ни промена на глобалном нивоу.

Олигопол се прожима у свим сегментима српског финансиског тржишта.Најочигледнији примери олигопола на српском финансиском тржишту огледају се у банкарском и трговинском сектору.Али не би занемарио ни сектор берзанског пословања.

Што се тиче монопола он наизглед као да не постоји на нашем тржишту, али  све веће домаће корпорације, а и неке који долазе из Јужне Европе се налазе у рукама једне породице, која под собом има неколико олигарха, па се из тог разлога чини да је српско финансијско тржиште олигополно.

Из тога проистиче да дуопол непостоји на српском финансјиском тржишту, тако да ћу га као најбољи пример потражити на светском финансиском тржишту или на глобалном нивоу.То је, односно су две породице Рокфелер и Ротшилд.

Вратићемо тему овога текста, олигопол.На српско трговинско тржиште увели су га на мала врата.Под паролом већа понуда а нижа цена.Само једна ствар од горе поменуте две је била тачна, већа понуда.Друга ствар а то су ниже цене је протурена гебелсовском методом, мада је дискутабилно да ли су је њени творци познавали као такву а то је  докажи да је једна ствар тачна и неће сумњати у другу.Узећемо за пример, литра млека 2003 године коштала је између 20 и 40 динара све зависи од произвођача и врсте млека.Данас ти исти производи коштају између 60 и 80 РСД.У малим продавницама, бакалницама, цене су и веће, и под горе поменутим паролама нас терају да не купујемо у бакалницама, код наших комшија, познаника и пријатеља.Тиме не само да се не потстиче развој малих и средњих предузећа како по свим медијима причају, него уништавају иста, и подстиче олигопол.Из горе поменутог могу се поставити два питања.Како је настао олигопол на нашем трговинском тржишту? И друго. Зашто су цене вишеструко порасле?Одговор се састоји у следећем.Док нису постојали хипермаркети типа, Темпо, Макси, Родић, Идеа, Меркатор, Метро, Веро, Супер Веро...није било ни трговинског олигопола.По отварању истих, добављачима више није било исплативо да иду од бакалнице до бакалнице и развозе производе, него ради смањења трошкова су робу превозили и дан данас превозе, до хипермаркета.На тај начин отворили су врата олигополном трговинском тржишту ,а све у циљу смањења сопствених трошкова транспорта, односно повећања прихода а на уштрб и онако осиромашених купаца.Роба долази до хипермаркета, који могу да у међусобном договору формирају цене свих производа.Парола потпозимо отварање малих и средњих предузећа, у трговинском сектору збрисана је трговинском олигархијом, јер власницима СТР самосталних трговинских радњи као привредним субјектима повећан је трошак транспорта самим тим смањен приход зато што морају да о свом сопственом трошку транспортују односно иду у набавку робе за даљу продају у неки од хипермаркета, пошто се то добављачима више не исплати, односно немају потребу за транспортом до истих као некада.Зато су цене у бакалницама скупље, а купцима повећан расход или трошак тиме  што морају аутомобилима да иду до неког од хипермаркета, па  трошећи гориво и повећавајући рок за амортизацију возила што изискује повећање трошкова.Некада су могли до прве продавнице да иду пешице и да купе ту исту робу по манјимценама.Не говорећи о онима који у те исте хипермаркете иду градским превозом, мислећи да ће тако уштедети извесна новчана сретства, а у ствари трошећи беспотребно, економски говорећи, сопствене ресурсе, физичко и ментално здравље.Протекле године се догодила једна „олигархарна хуманитарна“ акција у хипермаркету Идеа када је неколицина купаца држала данима руке на каросерији од аутомобила са паузама само за тоалет. Храну и пиће су им доносили.Онај који је најдуже издржао ,добио је на поклон аутомобил.Олигопол у трговинском сектору је довео до кршења законских, моралних и  љутских права.Суочавамо не само са нехуманим европским радним временом од девет до седамнаест часова, које доводи до тога да запослени долази кући око осамнаест часова, руча око осамнаест и тридесет што, сложићемо се ,баш и није прикладно време за ручак.Поподневни одмор се претвара у вечерњи ако тако уопште можемо да га назовемо.Радним данима социјални односно друштвени живот, је минималан, јер уморни од посла ,запослени једва чекају да се одморе.Притом незадовољни сопственим приходима, који су минимални,  акомулирано нездовољство и бес морају да искале на својим драгим укућанима.Суочавамо се са још једном у низу чињеница а то је  : пријављивање радника на законски минималац у зависности од степена образовања.Па тако неко ко зарађује 13 000 рсд ,а притом има четврти степен образовања пријављен је на законски минимум од око 9000 рсд.Тиме не само да долази до кршења права запослених ,него и државни буџет бива ускраћен за огромна сретства.Такође се морамо осврнути на ПРИНУДНИ ПРЕКОВРЕМЕНИ НЕПЛАЋЕНИ РАД у свим горе наведеним хипермаркетима.Ако неко од запослених одбије да ради прековремено, а да још олигархија буде већа, бесплатно,  на шта има законско право, следи му моментални отказ.Такође у неким хипермаркетима је уведено нон-стоп радно време, а све под паролом доступности купцима, а ради увећања капитала, где запослени имају такозвани ТУРНУС у сменама, као да су медицинске сестре и лекари, а притом нису  плаћени не адекватно, него никако за радно време које се назива ноћна смена ,која се законски наплаћује дупло у односу на нормалан радни час.Кад смо већ код радног сата као такав назив није стандардизован па  у радничкој класи, како се она назива, он износи шездесет минута, а у образованијим слојевима износи четрдесет и пет минута.Право на годишњи одмор је мисаона именица, који варира од једног до другог предузећа које је у систему трговинског олигопола.А по закону годишњи одмор износи два дана по радном месецу, што укупно даје  двадесет и четири дана годишњег одмора у календарској или фискалној години, не рачунајући нерадне дане, с правом  радника да  у међусобном договору одреде у ком периоду ће који од њих искористити то законски прописано право.