Desna Misao

Пише: Немања Крзнарић

      У реалности није чак ни испоштовано право на прописане дане годишњег одмора него се запосленима принудно одређује време истога.Право на топли оброк је у олигополном систему избрисан као појам па запослени од својих и онако малих плата морају да себи обезбеде оно што се назива ручком а у ствари је ужина.

Накнада за превоз до радног места не постоји, а надокнаде за вечерњи транспорт до пребивалишта запосленог можда би смо срели у бајкама браће Грим, да су међу живима.Такође се сусрећемо у тржишној олигархији и са једним од ,дозволићу себи да кажем најмоструознијих и најфрпантнијих појава, која је притом кажњива законом а то је да особа женског пола бива  принуђена да потпише, да у наредних неколико година неће имати порода, односно рађати,  ако жели да добије радно место и то  у време када се само вербално боримо против беле куге, и немилице хрлимо према тој Европској унији, при  том не знајући шта је то и како је тамо, залагајући се али опет вербално а не искрено и суштински за низ права и вредности која та зајеница поседује, али формално.Између осталог и права жена која ми као друштво у канџама олигарха потпуно погрешто схватамо и примењујемо.При  том неки од горе поменутих хипермаркета се налазе и у систему монопола, зато што се налазе у саставу корпорација које су и произвођачи одређених супститута или готових производа који се даље дистрибуирају у исте, што им додатно омогућава доминацију и примат на тржишту.Самим тим као олигополне могу и да диктирају начин, темпо и рокове исплате осталим произвођачима.Најпознатији случај оваквог начина пословања десио се  када је једна од највећих корпорација на овом подручију откупљивала млеко по одређеној цени и у огромној количини, преузимајући примат у том сектору над тим добром, просипала га ,а све с циљем максимизације цена до граница са оним којима се данас сусрећемо на рафовима хипермаркета.

Свакодневно нас путем медија, писаних и електронскх, бомбардују рекламама о различитим снижењима, на различите производе у различитим горе поменутим хипермаркетима.Ако би просечан купац куповао све те производе на снижењима истог дана у тим мегамаркетима утрошио би исто толико новца на путовање, као да је све те купио у једном.О потрошеном времену нећу ни говорити у овом случају пошто се данас  много не обазиремо на ту ставку, као да времена имамо на претек.Ако би смо се ипак одлучили две све горе поменуте производе које су на снижењима у различитим хипермаркетима ипак купимо у једном, утрошили би исто толико новца као да смо посебно ишли да их купујемо у другима ,ако узмемо у обзир и трошкове транспорта.У овом случају би смо уштедели много времена и утрошили исту количину новца за исте производе.Ово је најбољи конкретни пример трговинског олигопола, у коме уочавамо да се ланци хипермаркета међусобно договарају око цене производа, тако да свима остаје приближно иста добит , у зависности од количине и промета робе у сваком посебно.

Такође можемо уочити да су примања запослних и услови рада скоро идентични у горе поменутим хипермаркетима, што у многоме потврђује њихову олигополност.

Једини начин да се обични купци супротставе трговинском олигополу , а да то буде у духу данашњег времена ,односно тренда куповине по хипермаркетима лежи у следећем : то је да купујемо веће количине неког производа који је у том тренутку на најповољнијем снижењу у неком од хипермаркета.И тако за сваки производ посебно.У ту куповину не можемо укључити намирнице за свакодневну употребу као што су хлеб и  млеко,мада у складу са данашњим временом када се све више користе двопек и дуготрајно млеко, и оне могу да потпадну под врсту немирница за једнонедељну куповину.

Али обичан потрошач живећи у незнању или што је још горе у не освртању на све ове чињенице, наставља и даље да хрли и немилице купује по горе поменутим хипермаркетима,и несвесно или што је још горе , свесно да потпомаже развијању трговинског олигопола на српском финансијском тржишту, купујући оно производе који су му преко потребни , а и оне које му не  трабају али које су га повукле да их отргне из тог шаренила производа и стави у своју корпу.

При том се разбија НАЈВАЖНИЈИ ЕКОНОМСКИ ПОЈАМ а то је ЗАТВОРЕНИ ПРОТОК НОВЦА.Наиме,каже се да исти новац мора да прође кроз руке сваког учесника на једном финансијском тржишту, био он физичко или правно лице (мало, средње или велико предузеће), да би сваки грађанин те државе,  самим тим и учесник на финансијском тржиту те земље,могао да живи макар пристијним животом достојним свакога човека.

Влада би могла да да велики допринос у борби против тржиштог монопола и олигопола, али не антимонополским законима који се не примењују у пракси него остају мртво слово на папиру, већ једним термином који свету капитализма наилази не само на велика неодобравања него и на згражавања кад се тај термин помене.А то је АДМИНИСТРАТИВНОМ ЕКОНОМИЈОМ , зато што само административене економске мере могу суштински и фактички да сузбију и искорене како тржишни монопол тако и олигопол, и да  доведу ,што је подједнако важно,до побошања положаја запослених , као и до враћања права зпосленима која им по закону и припадају.

Постоји и други начин који је раван научној фантастици у нашем државном уређењу, где је јавна потрошња енормна, а небрига и неинтресовање политичара још веће, а притом је у складу са принципом тржишне економије а подједнако добро би сасекао и искоренио тржишни монопол и олигопол, доносећи при том огомне бенифите друштву у целини, а један од најважнијих је отварања нових радних места.Он се  огледа у следећем :да би држава требало да отвори ланац хипермаркета у свом власништву у свим већим градовима на свом финансиском тржишту , где  би се сви производи продавали по дампинг ценама односно по ЕКОНОМСКО РЕАЛНИЈИМ ЦЕНАМА што би приморало остале олигополне хипермаркете да примере цене реалнима или испод реалних, да опстали на тржишту или би отишли у стечај.Многи би овакав начин деловања окарактерисали сулудим или смешним  , али највећи филозоф двадесетог века Херберт Маркузе на студентским демострацијама у Перизу 1968 године је рекао:“Будите реални тражите немогуће“.

У банкарском олигоплном сектору права радника су незнатно боља.Огледају су у пријављености запослених на пун износ примања, додантом новцу за топли оброк и превоз.Нажалост и ту се сусрећемо са нехуманим радним временом, неплаћеним присилним прековременим радом и као и у тржишном олигополу приморавањем на рад о једном од највећих српских празника а то је Српска Нова година.Приметићемо да и висине износа примања као и услови рада варирају од града до града унутар једне банке која послује на банкарском тржишту у Србији.Тако да у зависности од животног стандарда односно нивоа просечне плате у једном граду најнижа примања унутар банке износе   од 12 000 рсд па до 30 000 рсд.

Олигопол се огледа и у пружању банкарских услуга.Ради бољег разумевања овог појма услуге ће мо поделити на  услуге платног промета, кредитне услуге, услуге лизинга.У платном промету постоје услуге плаћања текућих потреба, (рачуни за комуналије, телефон, слање новца...), измиривања рата за кредит, платне картице (дебитне, кредитне...)...Постоје кредити за физичка и правна лица (мала и средња предузећа и корпорације) кеш кредити, кредити за белу технику, канцеларијску опрему, покретности и непокретности...Као и услуге лизинга за аутомобили, машине алате и постројења.

Од банке до банке уочићемо да су негде једне одгоре поменутих  услуга повољније од других ,а у другим неке друге повољније, што је један од класичних примера олигопола где се учесници на банкарском тржишту у међусобним договорима, усаглашавају око цене и врсте пружања услуга, а у циљу максимизације профита на уштрб својих клијената и запослених.Једна фрапантна чињеница је да у време тектонских поремећаја на светском финансијском тржижту, самим тим и на банкарском, кад се референтна каматна стопа у Америци спушта на 1%, у просеку на европском финансиском тржишту износи 3%, код нас подиже са 14% на 17%.Тако  ћемо запазити да каматне стопе за одређене типове кредита иду и до 35% на годишњем нивоу, уз клаузулу да банка при флуктуарним кредитима задржава право измене услова.Та чињеница је јако слабо видљива пошто се налази на позадини уговора који је написан ситним словима, и при том  је забрањено запосленима да појашњавају ако баш нису додатно упитани за неку од ставки са позадине уговора. И у том случају су дужни да јако сажето и нејасно одговоре.Ако упоредимо кредите за корпорације и велика предузећа видећемо да су услови отплате и додатни грејс периоди у многоме повољнији него за мала и средња предузећа а поготово у односу на  физичка лица.

Решење за сузбијање и искорењавње банкарског олигопола лежи и у модификованим решењима као за привредни олигопол.

Суштински монополски, дуополски и олигополски систем се заснива на томе да се богати све више богате, а сиромашни  постану још сиромашнији.Против тога се морамо борити горе поменутим или неким другим мерама!!!