Desna Misao

21 ÐÐ, 2011

Менталитет Срба на простору југа централне Србије

Kolumna — Аутор desnamisao @ 23:13

Пише: Соња Николић

 

 

 

 

Менталитет српског народа је вишеслојан проблем: тумачење овог феномена захтева праћење тог менталитета од места до места у Србији. Но, ипак, постоје некакве принципијелне поделе. Један од интересантнијих менталитета је свакако менталитет Срба из јужног дела централне Србије (Ниш, Врање, Лесковац, Пирот и околна места) који се развијао под разним утицајима околних култура. Изражен трговачки менталитет и практичност, велика затвореност средине и изражена патријахалност карактеристична су обечежја овог дела Србије. Људи су углавном импулсивни и лако се наљуте међутим још лакше „охладе“. Већином су у питању ипак искрене добричине које тешко прикривају сопствене емоције, и стога их некада Срби из околних крајева потпуно погрешно доживљавају. Њихове емоције су изражене и јаке, а сиромаштво у којем живе помогло је развој њиховог односа према новцу. Новац се обично брижљиво чува далеко од очију државе и банака, из простог разлога што ови људи немају поверења ни у кога.

Посматрајући социјалну мрежу звану " facebook" без које данас нико не може да функционише ( као да смо заборавили на дружења и лепоту живота без интернета) запазила сам бројне критике на рачун „јужњачког“ менталитета.

Наиме,јужњачки менталитет, дух и темперамент су непоновљиви и јединствени, прилично различити у односу на остатак Србије и управо су због тога често на мети критика- једноставно, „јужњаке“ није увек најлакше разумети.

На прво место најизразитијих тежишта живота Срба из ових крајева долази "работа", илити све оно што може да донесе добит. Јужњаци су, иначе, свестрани људи који од превелике бриге за породицу често прибегавају привременом раду у нашој престоници (мада је доста људи и у иностранству) због лоших услова живота у својим срединама.

У срединама на југу Србије влада предрасуда да је бољи живот у Београду. Наиме, 4/5 укупних прихода се остварује ван Београда, а тај новац се индиректно троши у Београду. Незапосленост је два пута већа а плате три пута. Довољан разлог да се спакују кофери и оде са југа. Није ту у питању често критикован менталитет већ републичка власт која заборавља да постоји и југ централне Србије тамо негде иза Чачка. Напросто, услови живота су катастрофални; привреда малтене не постоји, становништво се стално исељава а напуштајући ове крајеве наш народ напушта и важне стратешке државне положаје. Напросто, на делу је београдизација, и овај феномен уопште није наиван- Београд је све пунији а југ централне Србије све празнији.

Услови живота су напросто неупоредиви, а нажалост не виде се никакве назнаке евентуалног побољшања ситуације.

Срби из овог дела Србије су често и предмет критика због свог дијалекта. Менталитет јужњака“ се испољава кроз сваку изговорену реч. Као велики проблем наводи се управо неразумевање дијалекта који је стар и неколико стотина година, и који је продукт утицаја разних култура и језичких типова на овим просторима. Дијалект ових крајева је јединствен, по изразима и брзини изговора и разликује се од места до места. Због тога је јужњачки темперамент топао, весео и изразито отворен.

Што се тиче затворености, Срби из ових крајева се генерално боје промена. Свака се промена гледа са извесним подозрењем, што им сигурно дарује јединствен поглед на свет. Песимистичан поглед на људску природу утицао је на доживљај државе и револуција, и генерално је изражено подозрење према наглим променама, посебно људске природе и политичких прилика. Да,јужњаци знају да буду конзервативни, и да ствари сагледавају из старе, проверене перспективе, некад мало престрого, што зна да представља проблем зато што, рецимо,  Београђани сагледавају ствари са либералније стране и отвореније приступају новотаријама“.

Јужњаци су топли људи и тамо још увек влада стара добра навика испијања прве јутарње кафе са комшијама, и претресања политичких околности, спорта и животних филозофија. У Београду свако гледа свој живот, и поштује комшије јављајући се свако јутро. Отуђење је ипак далеко приметније у Београду. И док је отуђење по дефиницији нешто негативно дотле је сигурно да оно има и једну добру страну: немешање у туђе животе. Уопштено, стиче се утисак да се Срби из ових крајева чешће селе у Београд бежећи од менталитетског духа коме је дато за право мешање у свачији живот, него због економских прилика. У сваком случају, менталитет Срба из ових крајева представља значајан и утицајан део српског културног идентитета и укупног српског менталитета. Да бисмо се боље слагали неопходно је да се боље упознамо. Само тако ћемо у потпуности упознати свој народ и своју, српску културу.

 


Коментари

  1. Odlican tekst,zanimljiva tema

    Аутор ceki — 22 ÐÐ 2011, 01:02

  2. Odlicno si nas oslikala sa nekim mrvicama ispravke ali generalno to je srz...

    Аутор Zoran — 22 ÐÐ 2011, 08:34

  3. Sve je tacno samo su bre velike cicije :)

    Аутор kristina — 22 ÐÐ 2011, 14:23

  4. ovo nema veze,ja sam iz vranja,a vecina ljudi tamo ima iq oko 80 u najboljem slucaju..uzasni su,previse prosti a najgore je sto su ogromni licemeri da su smesni....ni beograd nije mnogo bolji..manje vise dosta slicno..mada su malo,za nijasnu emancipovaniji u beogradu...a i cela srbija i balkan su blagi uzas..leglo jadnike i licemera koji znaju da pricaju samo iza ledja i zabadaju noz zbog obicne neosnovane ljubomore...nigde nije idealno,ali su zapadne kulture stotinama godina ispred ovog ovde!

    Аутор Nikola — 21 ÐÐ 2012, 23:28


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs