Desna Misao

09 ÐÐ, 2009

Анатомија српског пропадања 1

Politički život — Аутор desnamisao @ 19:34

Пише: Милан Дамјанац

 

 

    ...Србија се мора суочити са прошлошћу, Србија мора преузети одговорност за оно што је у њено име чињено на просторима бивше Југославије...Србија се мора одрећи великосрпских идеја. Колико смо само пута чули ове реченице, које звуче попут моралних императива. Трују нам умове годинама. Траже нам да погнемо главе и признамо- шта год треба,  по жељи. Признајемо по жељи. Први у свету. Криви смо, признајемо. Само нам објасните унапред о чему се ради, да не погрешимо у изјави па признамо, сачувај боже, нешто друго. Оптужба и није важна. Признајемо само јавите.

 Признајемо годинама. Извињавамо се крвницима, клечимо и молимо за кору хлеба, мало наде, да преживимо. Искључиво у наду се уздају само побеђени, изгубљени, немоћни. Победници стварају будућност и прекрајају прошлост- или то иде обрнутим смером- док се побеђени надају милости, човештву.

Србија се нада милости. Дали смо, пропорционално гледано, највише живота у Првом Светском рату, изгубили готово половину становништва. У Другом Светском рату били смо први у окупираној Европи који су дигли устанак, вођени речима да термин предаја не постоји у српском речнику. Имали смо неколико покрета, од тога два антифашистичка, који су се у паузи ратовања са Немцима убијали међусобно до истребљења. Били смо бомбардовани од стране Немаца. Били смо бомбардовани од стране савезника. У савезничком бомбардовању погинуло је више цивила него у немачком. Континуирано се врши геноцид над српским народом. Ко још памти Јасеновац који је сам однео близу милион недужних живота? Да ли се неко уистину изборио за истину о страдању под НДХ-а?

 Одбили смо да станемо на страну нациста. Одбили да убијамо наше грађане јеврејског и ромског порекла. Наша југословенска браћа додуше, нису имали ништа против, само су том списку додали Србе. Уколико могу да истребе нас, истребиће и остале у пакету, чини ми се. Све зависно од  договора.

Дочекали су нацисте раширених руку, као спасиоце и ослободитеље. Биће да су их ослободили моралних норми. Људскости.

Убијали су нас немилосрдно. Истребљивали и асимиловали, мада се то у суштини своди на исто. Нестанак. Геноцид.

 Балкан је пун јама у којима леже српске кости, већином неоткривене и непобројане. Не треба ни спомињати вишевековна страдања под Отоманском империјом, када нам ниједна западна земља није хтела помоћи. Деведесетих смо доживели геноцид на простору СФРЈ. Кажем геноцид, зато што је тада само довршено оно што је дуго било у функцији. Тада је геноцид  доживео своју кулминацију, испунио свој циљ.  Заборавили смо протеривање Срба из Хрватске и са Космета далеко пре трагичних деведесетих година. Заборавили смо хрватске упуте становништву да су Срби непожељни и да се морају терати из лијепе наше. Заборавили смо упутства у којима се наводи да треба Србима отежати живот што је више могуће, убијати им кућне љубимце и набијати на ограду испред куће, одбијати да се комшијама Србима прода храна, терорисање српске деце у школи и на улици од стране хрватских вршњака. Шиканирање српских радника на послу. Присилне асимилације. Како смо заборавили ратна зверства Хрвата, Јасеновац, па логоре за српску децу, тако смо заборавили и зверства тих истих Хрвата у Првом Светском рату у аустроугарским униформама. Мачва је добро упамтила њихову љубав према српској деци и женама. Заборавили смо МАСПОК, хрватско прољеће. Заборавили смо и натписе на хрватским кафанама осамедесетих година- псима и Србима забрањен улаз. Заборавили смо Медачки џеп, Братунац, убијање цивила и рушење кућа у околини Книна, Олују и Бљесак,те акције које Хрвати са поносом славе. Протерали и убијали сопствене грађане, и то цивиле, у једној брзој акцији уз помоћ УНПРОФОРА. Вредно спомена и славе. Бриљантно. Испунила се жеља хрватске елите- трећину Срба асимиловати, трећину протерати, трећину побити. Није ли тако било?

Заборавили смо албанске злочине на Космету, протеривање Срба, отмице, силовања, претње бесом да ће побити целу породицу уколико им се не прода имање и побегне са Космета. Ово се све догађало далеко пре деведесетих. Зaборавили смо да смо етнички очишћени са простора Херцеговине, једне од старих српских колевки.

На крају, али не и последње, наши бивши савезници помогли су нашој бившој браћи да нас се ослободе тиме настављајући светлу Хитлерову традицију.  

Протерани смо са Космета, Крајине, доброг дела Босне и Херцеговине, а онда нас гумицом избрисали из Македоније и Црне Горе. Бомбардовани смо немилосрдно, гађано је мноштво цивилних објеката, болница, кућа. Од последица бомбардовања умиремо и данас. Свако треће српско дете рођено на Космету има тумор као последицу бомбардовања осиромашеним уранијумом.

 

На послетку, предали смо се; пристали да преживимо, понудили све. Пристали смо на кривицу. Криви за злочине које смо преживели. Криви што постојимо. Схвативши да смо превише слаби да наставимо борбу, покушали смо бар да водимо уједначену политику која би бринула и о нашим  интересима поред туђих, о којима вечито бринемо. И то нам је било сувише. На недавним изборима, изабрали смо оне који ће, некад, понекад само, обратити пажњу и на наш интерес, онолико колико се мора, да се не увреде победници.

 


Коментари

  1. ЦАР СОЛАНА И КРАЉЕВИЋ МАРКО

    Некад сам се и ја звао Марко
    А сад Шарцу нисам ни до сапи
    Солана је моје Сунце јарко,
    Глобално ми срце за њим вапи.
    Зар Oбаму смем да изнервирам,
    и Шарца би дао трибуналу,
    оног Ратка кад год ја лоцирам,
    Шарац оће да претури шталу
    Зато чуј ме Царе поочиме
    Дреновину нек цеде будале,
    Ратка шаљем још пре краја зиме,
    Очекујем признања – похвале.
    Катил ферман Цар ће ми послати,
    Шта ћу мајко кад је светска сила,
    За вазалство мора да се плати
    Не помаже са Мироча вила.
    Ал помажу до три посестриме.
    три лезбејке - чувене аспиде
    у Хагу им прославише име,
    овде веле горе су од сиде.
    Даруј мени дивит и артију,
    Да Косово ја потпишем Муси
    Питао сам ја моју партију,
    Са потписом не слажу се Руси.
    Не звао се ја председник Жути,
    И манекен како ме још вичу,
    Три дана ће народ да се љути
    Док не чују нову тужну причу.
    Нек се Царе стиша твоја сила,
    око Јајца сад лоцирам Ратка
    буди стрпљив до првог априла,
    није шала а није ни патка.
    Не звао се ја Краљевић Марко
    Ако ти га не ухватим ниже
    Већ се звао као хомић Жарко,
    Што ти за сад јесте срцу ближе…
    МИОДРАГ ТОМИЋ СТУБЛИНСКИ

    Аутор Miodrag Tomi Stublinski — 10 ÐÐ 2010, 11:57

  2. ТРИ АСПИДЕ
    написао Миодраг Томић Стублински
    Три Аспиде збор збориле
    и отровом говориле.
    горак зборак надговорак.
    Стилом дреке
    празнореке
    несувисле,
    међу слепе очи стисле,
    ноћни валер српске драме,
    још довољне себи саме,
    ове владичице таме,
    мантрају по кућном небу,
    и мокре по часном хлебу.
    па уз пиће,
    за шачицу стране сиће
    затурају Немањиће.
    Мрсомуде,
    две три луде,
    сакалуде,
    полом српски да се збуде.
    Још се чуде
    баракуде,
    што их не убрајају у људе?
    Несувисле нуде бајке,
    родоначелнице хајке
    радодајке,
    те не мајке.
    Још би признања
    за звања
    мрклог мрака
    хтела сврака
    петокрака.
    Три Аспиде
    што се свога рода стиде
    још би приде
    братоубиство да виде.
    Хтеле би у српском лому,
    и полому,
    круну слому,
    главу српску за Салому,
    и катанац родном дому.
    Живо блато да отворе
    док лажљиво миротворе
    прослављају све злотворе,
    институт би да отворе
    за смак зоре.
    За ЦРНОГ СЕ КНЕЗА боре,
    од Содоме до Гоморе!
    2
    Отвори се земљо тужна,
    земљо кужна,
    земљо јужна,
    па прогутај три аспиде,
    три бестиде.
    молимо те Свети Виде
    спаси нас од ове "сиде"!.

    Аутор Miodrag Tomi Stublinski — 10 ÐÐ 2010, 12:01

  3. TRIPTIH O HVATANJU BRATKA NEVADIĆA
    Piše, Miodrag Tomić Stublinski
    BRATKO JE ĐOKA ŠTO MIRIŠE NA PROMINCLE
    Nije Bia, nije MUP, nije CIA a izgleda nije ni DUP, nego neki PLAĆENI GRUP. Prati ljude, njuši ih, osluškuje, odmerava, upoređuje i cap-carap za vrat i u privatni zatvor. Liči na "Sumnjivo lice", na ĐOKU! Uspravan, crven u licu , glavat! To je on Đoka! Vataj ga , sine, i ne puštaj! Vadi mu krv, bris iz nosa i iz guze. Skeniraj ga spolja i iznutra. Ma jes Đoka, nije Đoka? Ma, liči stoposto je Đoka! Jedan od hvatača, gonič, pratilac, njuškalo, veli JESTE BRATKO VIDEO SAM PIŠA KRATKO! Drugi kaže: „Ćuti krele - ovaj nema vlasi bele, video sam ja takvih deset u gradu al svi imaju do pojasa bradu“…. Ma, ne lupaj stani, to su Radovani! Bratko je kod nas u Prćilovici! Hvala Bogu zdrav i čitav i slobodan ko tica na grani. Pije pivo i jebe sve živo. Mi ga čuvamo kao oči u glavi (mi… nas 4 do 5 miliona meštana zaseoka Prćilovice. A taj vam je zaseok čim skrenete iz Prdilovca prema Mudićima. E, odatle do Prćilovice imate pola dana hoda uz brdo, lulu duvana i ohoho! Jedna sitnica bi mogla da zbuni ovu tajnu privatnu BIA (njuškala i hvatače) jer u Prćilovici ima četiri Bratka četvorojajčani su blizanci. Ma liče, u pizdu materinu, ko jaje jajetu. Isti su bre, a tek kad ih gledaš iz profila sva četvorica imaju crni beleg u kosi. Veli baba Simana, ko ima takav beleg potpuno je nevidljiv za njuškala i hvatače. Ova naša četiri Bratka se uopšte ne kriju, šetaju se po Prćilovici kao i onaj Aleksandar Isailović što su mu ovi iz BIA, CIA i KGB vadili DNK. Mi ovim našim Bratkovima kažemo : Ej, bre, Bratko ,(jedan, dva , tri i četiri), spustite malo glave uhvatiće vas ovi"hvatači", a oni (sva četvorica) ukrućeni i još se prave ludi Ne znamo da li su ludi ili im noge smrde. E, to je ono što ne valja , svoj četvorici stvarno smrde noge i po tom smradu ovi Nakurčevićevi, Krkodračićevi, i Kavijarovi, hvatači mogu da ih nanjuše. Hijene na daljinu privuče smrad.. Ovih dana se u Prćilovici održava vojna vežba pod nazivom "Kosovka devojka spašava vladiku Artemija od Teodosija" I kako ti sad, na toj vojnoj vežbi, da poznaš koji je pravi Bratko kad sva četvorica blizanaca obuku generalske uniforme a iz profila imaju svi onaj crni pramičak kose? Jedino bi ga Vuk Cinkarević prepoznao... On bi skočio na prvog Bratka i rekao to je pravi Bratko, i iz zaleta pitao "Evropo jel mogu sad da uđem u tebe?" "Stani u red i čekaj, zar ne vidiš koliko je njih ispred tebe?“ iskašlja se na Vuka Baba sera.“Ne mogu da čekam upišaću se!“ veli Vuk. "Šta ti ja mogu Evropa je zamandalila toalet do daljeg , idi piški jednostrano iza kuće“!
    POČETAK KLONIRANJA BRATKA
    Mi građani i građanke Prćilovice već u više navrata obaveštavamo specijalnog tužioca gospodina Mantera Nakurčevića da se Bratko Nevadić nalazi kod nas u Prćilovici. Objavljivanjem poternice sa likovima Bratka i Grenhorna građani Prćilovice su doživeli potpuno razočarenje i duševni bol. „Mi ga čuvali, gajili i hranili, skrivali, podšišivali a milion evra da uzme neko ko nije luk jeo ni luk mirisao i to samo zbog toga što Prćilovica nije u Srbiji već na Atlantidi. Zar je važno gde se Prćilovica nalazi kad znamo da je ugrožen naš ekonomski i nacionalni opstanak?“ Čim je objavljena poternica građani Prćilovice su održali referendum na koji je izašlo 104% građana . Svi su jednodušno, jednoumno i jednoglasno odgovorili na jedno jedino referendumsko pitanje „ I ako ne znamo gde je - Atlantida je Srbija – a Prćilovica je srce Srbije Čim su sabrani rezultati referenduma u Prćilovici smo otvorili bungalov haškog kazamata i još 17 kancelarija nevladinih
    organizacija Čuvena TV bastilja B-52 je otvorila pomoćni studio sa sedam reportažnih kola a voditelji celodnevne emisije „prdigraf“ Smrdislav Prdić sa koleginicom Bezobraznicom Alapačić, su već angažovali CNN i sve belosvetske novinske agencije da sledećih godinu dana ostanu u Prćilovici u zasedi. Ali avaj, sa svih strana su stigli lovci na ljudske glave. Pa smo Bratka morali ponovo da sakrijemo. Zar da nam, Čedisti, Drinkićevci, Bratićevci, Žutaći, Čorbaluci , Krkodačići , Žirafoni, Nazadnjaci i oni Drpiškovićevi maznu milion evra ispred nosa. Neće moći, da jebu oca, što reče Herakle! Mi građani Prćilovice znamo da su ovi Bedini u krizi i da bi im ovaj milion održao članstvo na okupu. Sa tim milionom evra Žutaći bi isplatili zaostalu ratu Lomi Krajputašu a Loma bi tim parama valjda našao pouzdanog insajdera (amikus kurija), lažnog svedoka koji bi kao svedok haškog tužilaštva dokazao da je Dr Vojvoda Šmeker upravo (T. N Lomu .) sedam puta klao zarđalom kašikom. A. Mučić se iznenada prisetio da je Dr Šmeker pripremao atentat ,kožnim metkom, na T. N. Lomu (atentator još nije otkriven i pored toga što su ga Dračićevi unutrašnji organi locirali). T. N Loma .je Žutima obećao da će gratis da odradi K(usturicu) i baka Simaninog unuka V. I.. Upravo je g. predsedniku šapnuo nešto veoma važno za ZES (Zezni Srbiju) ali smrtonosno po K(?)! Što se Bratka tiče, zdrav je, da kucnemo u drvo tj. u Palmu. Vest da je viđen u Gornjoj Gologuziji nije tačna, ta dezinformacija potiče od Konjoslave Bi(serko) koja Batka Nevadića viđa u svojim noćnim morama . Ovom prilikom skrećemo pažnju lovcima na ljuske glave, hohštaplerima, šljamovima, prodanim dušama, cinkarošima da ne nasedaju na 76 Prćilovčana dvojnika Bratka Nevadića . U Gornjoj Gologuziji ima čak 24 dvojnika koji liče na Bratka, a koliko ih je tek u Srbiji ni broja se ne zna?!
    (Ovo nije novinarska patka) NEMA VIŠE BRATKA
    Mi građani, malograđani, cinkaroši, domaći izdajnici, strani plaćenici i ostala gamad iz nevladinih organizacija , sa uredno prijavljenim boravkom u Prćilovici, obaveštavamo najpre gospodina Krasima Najebaića a potom i svekoliku belosvetsku menažeriju na čelu sa Kavijarom Preslanim, Oli s Renom, Kamermanom Manitorom i onim našim jadom Nakurčevićem da Bratko Nevadić više ne postoji. Potpuno smo sigurni da ćemo od Četvrtog evropskog rajha i SAD zbog ovoga što smo učinili sa Ratkom dobiti ničim izazvane sankcije a možda će humani NATO na nas ponovo poslati „Milosrdnog anđela“, na čemu ćemo mu biti neizmerno zahvalni. Kao što znate mi građani dijaspore, mi iz Prćilovice nikada nismo svesno skrivali Bratka a o njegovom prebivalištu redovno smo obaveštavali našu matičnu državu. Nedostatak tog prokletog „šengena“ koji naša matična država nije imala sprečavao je nas a i našu maticu da lično dođe i uhvati Bratka. Ovde na Atlantidi lako možete da uđete ali jako teško možete da izađete bez „belog šengena“. Žute vlasti iliti smehotresna vladajuća koalicija vrlo dobro zna da je u dobijanju „belog šengena“ ometaju (zli, ružni i prljavi vadikali) Ovaj deo priče danas već pripada prošlom vremenu dok je Bratko Nevadić bio kad nas u Prćilovici i dok smo svi mi gore nabrojani Prćilovčani bili „klasno svesni i smehotresni“, dakle dok smo u svakoj svojoj kapi krvi osećali svoju svetu izdajničku dužnost i hteli da vam predamo Bratka za bednu crkavicu od milion evra, što ni iz daleka ne bi pokrilo naše „lovačke“ troškove. Pre nego što vam kažemo na koji način smo se ratosiljali Bratka Nevadića, moramo vam ukratko ispričati i šta nas je na ovaj naučni čin nateralo. Kad smo shvatili da je Bratko uvežbao neke istočnjačke tehnike iz „veda“, te da je prestao da jede bilo kakvu hranu, i da ne pije nikakva pića sem običnu vodu, i da je sposoban da radi najteže poslove po 24 časa a da se pri tom ne umara . Eureka! Uzviknuo je prćilovački naučnik i akademik doktor grobarologije Loma Krajputaš. iz prćilovačke Bajčetine ( za koju čujemo da i kod vas postoji i da je poznata po Judinom drvetu koje ste počeli , hvala Bogu, da izvoztite u Fukarniju i Ustašiju.) Dakle, kad je naš doktor grobarologije detaljno pregledao sve biološke, psiho-somatske i DNK analize odlučio je da Bratka Nevadića klonira. Naš akademik je imao u vidu i ranije psiho-fiziko-etičke Bratkove osobine pa je to i napisao u obrazloženju stvaranja ovog nadčoveka, super patriote, heroja, mada je pragmatika prevagnula nad etikom. Zamislite nekoliko miliona Bratka Nevadića sa osobinom da ne jede ništa, da ne pije ništa a radi 24 časa bez odmora, jer se i ne umara? Pa sa takvih nekoliko miliona Bratka Nevadića mi možemo odmah u Evropu. Evropi upravo baš takvi klonovi trebaju. S obzirom da svi klonovi isto misle, društveni proizvod raste a potrošnje uopšte nema. O prednostima našeg klona u industriji i poljoprivredi izlišno je i govoriti. Jedini problem za našu maticu i za g. Krasima i onog sudiju Nakurčevića , pa i mister Monitora i ostale lovce na ljuske glave je taj što od ovih naših 2 miliona kloniranih Bratka Nevadića više ni mi ne znamo koji je od njih pravi i da li se pravi već nije dematerijalizovao i genetski potpuno izmenio? U anketi koju je ovih dana vršila naša poznata prćilovička agencija „Ker voajer“ videli smo da građani Prćilovice iskreno žale što ne mogu da pomognu svojoj majci matici i isporuče joj pravog Bratka Nevadića Problem je izgleda mnogo širi nego što se to u početku činilo. Klonovi Bratka Nevadića se umnožavaju matematičkom progresijom pa postoji realna procena da do 1. aprila 2012.. svi stanovnici matice a bome i većeg dela Evrope budu svi Bratko Nevadić. Šta ćemo tada gospodine Mandis? Lako je vama gospodine Harkof da kažete „Nije važno što se ljudi u Zvorniku u martu šetaju u majicama a žene u kupaćim kostimima? Vi ne znate geografiju pa mislite da je Zvornik na Maldivima. Na Krasimovu nesreću ni HAŠKO TUŽILAŠTVO ne zna gde je Prćilovica i šta se u Prćilovici dogodilo pa će i dalje pritiskati jadnog Krasima da im isporuči Braatka. Kako , bre, da im objasni da ne može odjednom da im isporuči nekoliko miliona Bratka . Nije valjda Krasim kriv što se Bratko umnožava matematičkom progresijom i što smo svi mi naprasno „naučnom greškom“ postali Bratko?

    Аутор Miodrag Tomi Stublinski — 10 ÐÐ 2010, 12:03


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs