Desna Misao

25 ÐÐ, 2009

Повратак

Politički život — Аутор desnamisao @ 03:18

Пише: Владимир Пудар

 

 

     Када се у последњој деценији чула реч ''повратак'' најчешће се мислило на повратак прогнаних Срба у Хрватску, или на повратак расељених лица на Косово и Метохију. Овај текст није о томе. Тема овог текста је путовање кроз време.

                У току бројних предизборних кампања чули смо од представника тзв. друге Србије, како ће, ако победе присталице прве Србије, Србија бити враћена у деведесете.  И ето, ''друга Србија'' је победила и нисмо се вратили у деведесете. На жалост, идеолози ''друге Србије'' имају много бољи времеплов. Успели су да Србију врате у четрдесете.  Или бар у прву половину педесетих.

                Две иницијативе актуелних властодржаца су веома симптоматичне, показују да начин размишљања Брозових револуционара још увек није ишчезао и да систем вредности који нам намећу ови није проевропски, већ нама добро познати, комунистички.

          Прва иницијатива је увођење солидарног пореза. Наши властодршци су предложили увођење пореза на зараде и пензије више од одређене суме новца. Пореска стопа би, ваљда била 5%.  Увођење пропорционалне пореске стопе (то је стопа која се не мења порастом основице) ће имати за последицу да под удар овог пореза падну они које можемо назвати припадницима средње класе.  Није исто да ли ће порез платити неко ко има зараду 15.000 динара, или неко ко зарађује 150.000 динара. Истина је да ће износ пореза у другом случају бити већи, али овај први ће много теже поднети терет пореза. Са друге стране нико не размишља о томе како је у Србији пореско оптерећење зараде међу највишим у Европи. Не размишља се о томе да би боље било смањити јавну потрошњу, уместо подизања пореза. Па ова влада је најгломазнија од обнављања вишестраначког система. Затим, лишили смо буџет великих средстава једностраном применом ССП, укидањем царина, и сада грађани Србије треба то да надокнаде. Већ су подигнуте акцизе на нафту и нафтне деривате, дуванске производе и алкохолна пића. Тако се царине, које имају циљ заштиту домаће робе мењају порезом на зараду и акцизама које имају фискални циљ, прикупљање средстава у буџет. Дакле, грађани Србије данас треба да плате економске авантуре властодржаца и додворавање њиховим бриселским покровитељима. Не бих се превише зачудио да следећи корак буду национализација и аграрна реформа. Шта ће четворочланој породици трособан стан, могу они ту да приме неког друга. Добрим путем смо кренули...

                Друга иницијатива тиче се правосуђа. Министарство економијеи регионалног развоја на чијем челу је Млађан Динкић, упутило је препоруку  Врховном суду да се на годину дана прекину поступци у вези радних спорова. Потписник ове препоруке, извесни државни секретар у министарству Млађана Динкића, објашњава нам да је она законита јер је донета у складу са Законом о облигационим односима. Свако ко је барем прошао поред правног факултета зна да Закон о облигационим односима садржи материјалне норме, док процесне норме садрже Закон о парничном и Закон о извршном поступку. Волео бих да је тај државни секретар навео и члан Закона о облигационим односима којим је ово регулисано. Па можда и постоји неки члан за који ја не знам и који каже да извршна власт може слободно и по свом нахођењу да се меша у рад судске власти. Овом препоруком напада на суштину правне државе. Увођење овакве праксе, да моћници из Владе шаљу упутства судовима представља поновно успостављање револуционарне правде у наш правни систем. Подела власти, на законодавну, извршну и судску, је једно од одновних начела на коме почива демократски поредак. Независно судство је једини гарант одржавања демократије у било којој заједници. Када судови буду подређени интересима власти или једне партије ту више демократије нема.  

 

 

 

 

Друг Тито једном рече да признаје само суд своје партије. Чији суд ће признавати друг Млађа? Пошто је свима јасно да је ова препорука неуставна и противна закону поставља се једно веома важно питање. Да ли ће друг Млађа или било ко други ко је умешан у ову аферу одговарати? Ако нема места кривичној одговорности, политичка одговорност је јасна. А последице политичке одговорности су смене, оставке и слично.  Са друге стране судије се морају одупрети свакој врсти притисака. Притисци који долазе од стране владе су веома опасни јер се њима, више него било чим другим урушава систем и институције система. Овај последњи пример вероватно најјасније сведочи о покушајима повратка у четрдесете. Комунисти су својевремено одржавали монтиране процесе, а данас такозване демократе покушавају да поново својој власти подреде правосуђе.

                Како су ствари кренуле, следећа иницијатива ће бити укидање вишестраначког система и проглашење листе ''За европску Србију'' једином партијом у Србији.


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs