Desna Misao

О називу

Politički život — Аутор desnamisao @ 17:00

 

Пише: Владимир Пудар

 

 

 

Када данас у Србији кажете да сте десничар, како то страшно звучи. Одмах себи прилепите етикету снаге прошлости, антиевропејца, ратног хушкача. Фашисте и неонацисте.  Бити десничар се сматра назадним, ретроградним, старомодним.  Још увек се нисмо ослободили оног комунистичког једноумља, по којем све што има другачије мишљење треба што више маргинализовати, оцрнити и по могућности забранити.  А умерена десница и конзервативна мисао су највећи противници комунизма.

Да би се разумело колико су етикете које се лепе на десничаре неутемељене, потребно је објаснити које су то идеје деснице и конзервативизма.

А како је све почело? Назив десница вуче корен из Француске револуције, када су монархисти и присталице рестаурације седели на десној страни Скупштине.  И управо је Француска револуција место на  коме настаје конзервативизам као модерна идеологија. Узећемо за претпоставку да су конзервативизам и десница синоними. Три начела Француске револуције су слобода, братство и једнакост. Од ова три начела, конзервативизам у потпуности прихвата само прво.  Слобода је заснована на достојанству свих људских бића. Али слобода није неограничена. Она је ограничена слободама других људи и зато су неопходне институције које ће реаговати уколико дође до сукоба слобода. Идеју братства ова идеологија не прихвата. Ако су сви људи браћа, онда прихватамо да будемо браћа и са убицама, силоватељима. Појам једнакости конзервативизам схвата као апстрактну једнакост - једнакост пред законом. Социјализам га схвата као конкретну једнакост – где свако треба да узима и има исто. Људи су различити, неко је способан, неко мање способан, неко је више, неко мање интелигентан. Због тога је потребно обезбедити једнакост у могућностима, али не и једнакост у исходу.

Основна заблуда о конзервативизму је да су конзервативци противници свих промена. Како кажу противници ове идеологије, да је мајмун био конзервативац човек би још увек живео на дрвету. Један мој пријатељ је приметио да би конзервативац полако сишао са дрвета, а аутор оне крилатице би вероватно пао на главу. Дакле конзервативци јесу за промене, али за добро промишљене промене, промене којим се неће негирати све оно што је претходило тим променама. Однос конзервативизма и социјализма је сличан односу појмова реформа и револуција. Када се погледа историја Велике Британије, можемо да видимо да су највећи реформатори били управо конзервативци.

Према конзервативцима, породица је основ сваког друштва. Људском бићу је потрeбна љубав, разумевање, осећај припадности, а то се најбоље учи и стиче у породици.  Због тога је, према конзервативцима , све већа тенденција развода брака, али и других појава које разбијању класичне породице опасност која прети модерном друштву. Неке друге идеологије су сматрале, или још увек сматрају, да држава треба да обавља функције породице, тј. да држава треба да се бави васпитањем деце.

 

 

Код нас се ствара слика да су конзервативци и десничари противници Европске уније. А управо су оснивачи Европске уније били два десничара. Министар спољњих послова Француске Роберт Шуман и канцелар Немачке Конрад Аденауер.

На крају, сва начела и идеје које сам овде навео јасно говоре да се не могу изједначавати идеологија конзервативизма и деснице са екстремним покретима какви су фашизам и нацизам. Ови покрети се можда могу пре сврстати на страну левице, екстремне левице по неким ставовима. Код нас постоји тенденција, верујем из зле намере, да се поистовећују ове две потпуно различите ствари. Величање побеђених снага из II св. рата , мржња према другим народима, нетрпељивост и решавање проблема силом није и не може бити тековина десне мисли и конзервативизма.

Овај текст има за циљ да одговори на најчешће заблуде које се у нашем друштву јављају у вези са конзервативизмом и десницом. За расправу о осталим аспектима ове идеологије, а пре свега економским, као и филозофским потребан би био много озбиљнији рад и много више простора.

 

 

 

 


Powered by blog.rs