Desna Misao

Декларација о потреби престанка окупације Републике Српске Крајине

Generalna — Аутор desnamisao @ 14:12

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, на ванредном заседању одржаном у Београду дана 04.08 2010. године, полазећи од:

- историјског државног права крајишког народа које почива на елементима државотворности у Војној крајини из 1471. године, Аустрији од 1630. године, Аустро-Угарској од 1867.године, слободно израженој вољи српског народа да као слободан, равноправан и конститутиван народ приступи Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918.године, односно Краљевини Југославији,

- немерљивог доприноса антифашистичкој борби крајишког народа у току Другог светског рата, када је на заседању ЗАВНОХ-а у Топуском усвојена резолуција којом је Србима установљен и зајамчен суверени и државотворни статус у новој федералној јединици, која је била у саставу федералне Југославије,

- одредаба Устава Социјалистичке Републике Хрватске из 1947. 1963. и 1974. године, које су гарантовале српском народу право на конститутивност, државотворност, равноправност, самопредељење, са правом на отцепљење,

- Декларације о аутономији и државотворности српског народа Сабора у Србу 25. јула 1990. године,

- слободног и демократског изјашњавања на референдуму, одржаном дана 12.маја 1991. године, када је 98% Срба подржало издвајање из федералне јединице Хрватске и изјаснило се о остајању у Југославији, са онима који желе да остану у дотадашњој заједничкој држави,

- историјске Одлуке о конституисању Републике Српске Крајине, од 19.12 1991. године,

- одредаба Резолуције 743 Савета Безбедности УН из децембра 1991. године, којим се успоставља посебан међународноправни статус на простору РСК, и прећутно признаје фактичко постојање и конституисање државне власти српског народа у РСК,

- почињених ратних злочина и етничког чишћења од стране хрватских оружаних снага, у деловима РСК у току 1992-1993. године, а односе се на Миљевачки плато, Равне Котаре и Медачки џеп,

- окупације Републике Српске Крајине, у августу 1995. године, геноцидним методама, уз свесрдну логистичку подршку НАТО снага и политичку помоћ САД и ЕУ, чиме су повређене одредбе Резолуције бр.260 А, Генералне скупштине ОУН од 09. децембра 1948.године и њене Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида,

- прећутног прикривања ратног злочина геноцида и етничког чишћења и онемогућавања отклањања последица овог злочина,

- грубог кршења одредаба члана 2. тачка 4.Повеље Организације Уједињених нација која позива све чланице да се у међународним односима уздржавају од претње силом или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности било које државе,

- грубог кршења националних закона, која чине државни органи Републике Хрватске, у поступку повратка Срба и њихових националних, имовинских и социјалних права, чиме се повређују одредбе Универзалне декларације о људским правима и слободама и Европске повеље о људским правима,

- игнорисање писане Декларације о ситуацији Срба протераних из РСК / подручје под заштитом УН / и Републике Хрватске, у периоду од 1990-1995. године, број: 374. доц.10819. од 26. јануара 2006. године, Парламентарне скупштине Савета Европе,


д о н о с и:

Д Е К Л А Р А Ц И Ј У

О ПОТРЕБИ ПРЕСТАНКА ОКУПАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ КАО СУБЈЕКТА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА И ПРАВА НА ДРЖАВОТВОРНОСТ СРПСКОГ НАРОДА

I

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, полазећи од историјског и етничког прва српског народа, настале на основама историјског српског државног права, овом декларацијом потврђује историјско правни континуитет Републике Српске Крајине и територијалну независност од међународно признате Републике Хрватске, уважавајући референдумско изјашњавање српског народа, одржаног дана 12.05 1991. године, о издвајању из заједничке државе, потврђујући континуитет са Одлуком о формирању и конституисању Републике Српске Крајине из 1991. године, уважавајући одредбе међународног права које позивају чланице ОУН, да се уздржавају од употребе силе, констатујући флагрантно кршење норми међународног права, ратним злочином геноцида и етничким чишћењем РСК, којим је у периоду од 1990-1995. године, убијено 7.000, а рањено 15.000 Срба.Србима је одузета сва покретна и непокретна имовине, онемогућен им повратак и ускраћена стечена и остала имовинска и социјална права.

II

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, овом Декларацијом, обавештава ОУН, друге субјекте међународног права и међународну јавност, да ће убудуће предузимати све државно-правне акте у складу са Повељом ОУН и другим актима међународног права, сходно датим међународним околностима.




III

Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, позива све субјекте међународног права, да изврше притисак на државне органе Републике Хрватске у циљу отклањања последица ратног злочина геноцида и етничког чишћења, повратка националних, имовинских и стечених права и правично обештећење за одузету и уништену покретну и непокретну имовину, бесплатну поделу акција, исплату неизмирених пензија и повратак других права,

IV
Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, захтева да се обнови око 3.000 споменика, који су подигнути као вид захвалности за учешће у антифашистичкој борби српског народа, а које су порушиле хрватске оружане снаге,

У

 Београду: 04.08 2010. године 


ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ
Рајко Лежајић


Влада РСК - Хрватска одговорна за геноцид

Generalna — Аутор desnamisao @ 14:08

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

 

 

 

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Др Борис Тадић
11.000 Београд, Андрићев венац бр. 1.

 

Господине Председниче,

 

 

Подсећамо Вас, да је идућег месеца петнаестогоишњица прогона српског народа из Републике Српске Крајине и Хрватске и да је јучерашња посета председника Хрватске, г. Иве Јосиповића, Републици Србији нанела огромну штету Србији и прогнаном српском народу из Републике Српске Крајине и Хрватске. Посета је прошла у атмосфери „разумевања, помирења и градње добросуседских односа“, како је то изражено у обостраним изјавама државника и најавама медија. Такаве изјаве су грех према српским жртвама и прогну 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске.

Могао би се поднети израз „помирење“ за односе две државе које су подједнако одговорне за неке немиле међусобне догађаје и подједнако спремне да (на равноправној основи) сносе терет отклањања последица тих немилих догађаја. Али, у случају српско-хрватских односа, нема никакве равнотеже у одговорности за разбијање Југославије и изазвање ратове од 1990. до 1995.

Кад је реч о Србији и Хрватској, јасно је да је једино Хрватска крива за злочин против мира и злочин геноцида над српским народом (чему су следили и злочини над припадницима других народа), а у томе су јој били савезници државници Словеније, државници муслимана и католика у Босни и Херцеговини и шиптарски сепаратисти у Републици Србији.

Такав злочин према миру и злочин геноцида над народима је обавила Немачка, од 1939. до 1945. и нико није Немачкој пружио шансу од нападнутих држава, да се с њом постигне међусобно „разумевање, помирење и градња добросуседских односа“. Оваква намера је усвојена тек кад је Немачка платила ратну одштету свакој држави коју је војно напала, разорила, побила део становништва, а покореном и прогнаном народу одузела сва људска права.

На исти начин, мора да одговара и Хрватска, а Србија је најобавезнија да покрене против Хрватске процес пред Међународним судом правде у Хагу, у УН, у ЕУ, у ОЕБСУ и другим међуанродним организацијама, јер је Хрватска окупирала део српских етничких и историјских територија и прогнала горе наведену бројку Срба.

Ништа није једноставније од схватања чињеница хрватског државног злочина против мира и хрватског злочина геноцида над српским народом, од 1990. до 1995 - који су били наставак злочина геноцида над Србима, којег је хрватска обавила (у савезу с Немачком) у Другом светском рату, од 1941. до 1945, кад је у конц. логорима смрти и на друге начине убила 1/3 Срба у Републици Српској Крајини, Хрватској, Босни и Херцеговини, Рашкој и Срему и кад је убила све похватане Јевреје и Роме.
Очигледни су кораци Хрватске у злочину против мира и злочину геноцида над Србима.

Погледајте их:

1. Хрватска није искористила одребу Устава из 1974 – за издвајање из Југославије мирним путем, што је било предвиђено;

2. Хрватска је 1990, прегласавањем српских посланика у Парламенту, укинула државотворност српском народу и прогласила га националном мањином и двонационалну Хрватску претворила у једнонационалну. Идентично би овом поступку било - кад би Валонци у Белгији прогласили Фламанце националном мањином, а Белгију прогласили само државом Валонаца;

3. Хрватски председник, Иво Јосиповић, није престајао да понавља право на државотворност хрватског народа у Босни и Херцеговини, а једном речју није споменуо државотворност српског народа у бившој Хрватској. А треба знати, да после турске окупације Балкана (у 15. столећу), Срби Републике Српске Крајине имају најстарији државотворни статус – стекли су га у Мађарској 1471. и Аустрији 1630. То је много старија државотворност од државотворности Срба у Далмацији (1683), Срба у Црној Гори (1687) и Срба у Србији (1804), Хрвата (1918), Словенаца (1918), Македонаца (1945) и муслимана у БиХ (1945);

4. Хрватска се понела вероломно према Србији, јер је с њом потписала међудржавни споразум – с важном одредницом: две државе ће једна другој поштовати интегритет и неповредивост граница, а онда је Хрватска признала државу шиптарских сепаратиста у покрајини Србије – Косову и Метохији;

5. Хрватска је прогнала српски народ и уништила, опљачкала, или склонила све предмете српске културне баштине – које прогнани народ није понео. Влада Србије је учинила велики грех према Србима и српској културној баштини, кад је Хрватској почела да враћа спасене драгоцености. Тако је хрватски председник похвалио Владу Републике Србије што је јуче Хрватској вратила спасену икону из српског манастира у Даљу, а то је Србија учинила против свих правила за чување културне баштине, јер она не може стављато на располагање културна добра држави која ту баштину редовно уништава. То је чинила у Првом и Другом светском рату и у време разбијања Југославије, од 1990. до 1995. године. Ево историјског примера како се треба понашати према држави која, редовно, уништава културно благо других народа - Аустрија није вратила предмете српске културне баштине Турској, које је, с народом, испред турске војске, спасио Патријарх Српске православне цркве, Арсеније Трећи Чарнојевић – 1690. године;

6. Српску имовину у Републици Српској Крајини и Хрватској је запленила хрватска држава и то је најогољенији поступак против приватног власништва – које је, по међународном прву, неотуђива светиња.
Господине Председниче, ми Вас молимо, у име 800.000 прогнаних Срба, у име Отаџбине и Историје, да не омогућујете опроштај Хрватској за злочин против мира и злочин геноцида над Србима, јер ти злочини никад не застаревају. Лица и државни органи који прикривају, или не кажњавају извршиоце тих злочина, по међународном праву, саучесници су.
С обзиром да Ваш кабинет не сарађује с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо има одлике отвореног.


   ВЛАДА РС КРАЈИНЕ                                                       СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ
Милорад Буха, премијер                                          Дип.инг. Рајко Лежаић, председник
 


Powered by blog.rs