Desna Misao

Шта Србија може очекивати послије Генералне скупштине УН по питању резолуције о Косову

Politički život — Аутор desnamisao @ 15:02

Пише: Стефан Драгичевић

 

 

 

 

 

Прошао је један тако оптимистичан дан и датум у српској политици од стране демократске власти - 22.07.2010 године, а уствари таквом руковођено политиком држава је у цијелини добила тежак ударац, а можда изгубила веома важне дипломатске елементе за даљу борбу очувања суверенитета и територијалног интегритета у будућности. "Проглашење независности Косова није нарушило међународно право" је одлука МСП (међународног суда правде) билансом од 10:4 у корист Приштине. Да је постојао одређени политички притисак, сумњао сам чим је Тачи отишао у САД да разговара са Џозеф Бајден и да се срдачно загрли са својом дугогодишњом пријатељицом и савезници Мадлен Олбрајт. До коначне одлуке суда у медијима се спекулисало да је омјер снага 8:7 у корист Србије, међутим овакав исход на крају мислим да нико није очекивао сем унапријед познатог става суда од стране Вашингтона и Приштине. Међутим, 21. вијек је, дипломатија и сва правна регулатива је на страни великих сила, ау овом случају лобија и подмићеност је утицало на пристрасност судија у вези доношења коначног савјетодавног мишљења у вези Косова. Управо је тај чин показао колико су "јаки" Русија и Кина, иначе "велики савезници наше државе како то ова власт жели да прикаже". Толико су тихе у дипломатији и међународним круговима да је веома тешко процјенити "шта они уствари желе, сем што им је интерес на првом мјесту".Ти наши наводни савезници (како их наша власт од миља воли да зове) никада нису учествовали и помогли практично да се поново преговара о статусу Косова и Метохије, него су само неким фамозним и безвезним стварима давали свој глас за подршку Србије, као она "за иницијатива подршке за савјетодавно мишљење МСП ".


Ако наша садашња матична власт у Београду сматра да има савезнике у свијету, прије бих рекао да је она превише наивна и незрела или жели да народ обмањује и да купи мале политичке поене, трећег нема. Само будала може да вјерује да Русија "гледа Србију братски", а не интересно, тј. да је интересно искористи.



И тако, толико о нашим драгим савезницима у свијету, а сада мало о политици званичне власти Србије. Они се држе резолуције 1244 као пјан плота. Стицајем околности имао сам неки дан увид у ту резолуцију, која практично од Косова ствара државу у држави уставног система Србије. Надлежности Косова према резолуцији 1244: Председник, премијер, министарство унутрашњих послова, судство, грб, застава, мање војне јединице које би имале подршку централе у Београду ... итд. Тиме се дичи ова садашња неспособна власт? Па да је боље размислила и гледала на реалне могућности за Косово она би тражила подјелу, узела тамо гдје је грађани прихватају, а за остале територије или културну баштину која се налази јужно од Ибра препустити међународним снагама, друге нема, ако већ власт не жели " да једна страна добије све, а друга све изгуби ". Политика Бориса Тадића и кабинета Мирка Цветковића у овом тренутку је без правог компаса, тако да је државна политика према одбрани суверенитета на КиМ веома танка или незнатна.

 

После одлуке МСП сама влада је одмах сазвала ванредну сједницу парламента гдје је добила широку подршку свих релевантних политичких фактора у земљи за њену резолуцију коју би упутила Генералној скупштини УН, али очигледно брзоплетост има и своје мане, а историјски се доказало да су мане веома тежак пораз за државу и државни апарат у глобалу. Игнорисање ЕУ и њену спремност да се ријеши питање Београда и Приштине на компромису и прихватљивом компромисном решењу, поново је бацила Београд на размишљање, али не толико дуго .. већ следећег јутра, написана национална резолуција, без икаквих консултација са европским званичницима и брже-боље предата у УН. Дакле, наша власт се бори за Косово брзоплето и непромишљено, а не сталожено, промишљено и комуникацијом. Да вас подсјетим, гранични спор између Словеније и Хрватске ријешен је због велике сарадње са ЕУ. Тако да је ријешење и прихваћено са обје стране и тако је спорна међа постала стуб још боље сарадње Словеније и Хрватске. Ми се поново политички изолује, сами, ниским се не консултујемо него реагујемо "демократски" која нас води до све извјеснијег и потпуног пораза када је ријеч о борби за КиМ.Једини прави курс који сам видио према политици Косова, јесте за вријеме Војислава Коштунице и његове владе, а сада видим изгубљеност и потпуну дезорјентацију у времену и простору ове садашње неспособне власти.


Oд толиког оптмизма шефа српске дипломатије Вука Јеремића и толиког надања предсједника Бориса Тадића по питању одлуке савјетодавног мишљења МСП - остаје само 10% наде за даљи процес који ће се водити у Генералној скупштини УН. Будући да је Србија поднјела резолуцију чека се САД и западне државе које признају и подржавају независност Косова како би заједно срочила резолуцију коју би масовно подржао свијет уз асистенцију одлуке МСП у корист Приштине. Ако у Генералној скупштини УН Србија не добија подршку за своју резолуцију, а супротна страна добије, онда је то можда од 3,5 / 4 могућности да она може више да брани Косово и Метохију "дипломатским и политичким средствима". Војним, мислим да нису луди јер би настао сличан матеж као и 1999 године, можда и гори, а државу би увукли у тоталну изолацију.


Ако се овим темпом настави, а темпо није добар за Србију једино могуће ријешење до које она треба да иде јесте, издејствовање аутономије за сјевер Косова који је претежно насељен Србима и грађанима који су приклоњени Србији, законима и уставу државе .. иначе, ако и то буде "табу-тема" како рече данас у интервју "Политици" Дачић, онда је то дефинитивна оквалификација независности Косова у широком обиму гдје се занемарују интереси Србије и српског народа.

 

Од генералне скупштине нема назад, или ће Србија да јединим преосталим могућим дипломатским ријешењем да назнаку да иду нови преговори о статусу Косова или ће доживјети потпуни државни фијаско по питању најважнијег државног циља и приморати саме себе да распишу ванредне парламентарне и републичке изборе.

 

 

 


ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ ТАДИЋУ

Generalna — Аутор desnamisao @ 14:54

Пише: ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ У ПРОГОНСТВУ  

 

 

 

Господине председниче,

Подсећамо Вас, да је ових дана петнаестогоишњица прогона српског народа из Републике Српске Крајине и Хрватске. Прогон је обавила војска Хрватске – кад је наша држава била под заштитом УН и с гаранцијом Србије и Црне Горе, да ће јој послати војну помоћ у случају хрватског напада.

Хрватска је, 1. маја и 4. августа 1995. године, окупирала Републику Српску Крајину, убила затечене цивиле у више српских насеља и прогнала 80% Срба. УН, Србија и Црна Гора то нису спречиле, нити су приморавале Хрватску да отклони последице свог злочина геноцида над Србима Крајишницима.
Подсећамо Вас и на чињеницу да су чланице ЕУ и НАТО-а основале сепаратистичку групу међу припадницима албанске националне мањине на Косову и Метохији, наоружале су је и усмериле на тероризам и злочине 1998. и 1999. године.

Циљ САД и Западне Европе је био да се окупира српска Аутономна Покрајина Косово и Метохија и да се тамошње рудно благо присвоји и прерађује у Немачкој, Француској, Британији, Белгији, Холандији... Зато су војне снаге НАТО извршиле агресију на Србију и Црну Гору 1999. године и на Косову и Метохији су успоставиле власт албанске националне мањине, проглашавајући ову српску покрајину државом.

Господине Председниче,

ЕУ и НАТО су учинили Србији 1999. исто што и Немачка 1941. године – и Хитлер је окупирао покрајину Косово и Метохију и укључио ју је у границе суседне Албаније. И у једном и у другом случају, агресори су смртни непријатељи Србије и српског народа (нацистичка Немачка – 1941. и Европска унија – 1999). Зато, зачуђује Ваш став, да Република Србија нема алтернативу и да мора постати чланица Европске уније – организације која је окупирала Републику Српску Крајину и уступила је Хрватској и окупирала Косово и Метохију и прогласила ову покрајину албанском државом!

Господине Председниче,

Знајте да нема председника, монарха и владе у свету – да би, у сличном случају, поступили као Ви. Замислите – да ли би:
1. чешки председник понизно молио чланство у ЕУ, да му је ЕУ окупирала Судетску област и даровала је Немачкој?
2. да ли би румунски председник понизно молио чланство у ЕУ, да му је ЕУ окупирала Трансилванију и уступила је Мађарској?
3. да ли би словачки председник понизно молио чланство у ЕУ, да му је ЕУ окупирала Јужну Словачку и уступила је Мађарској?
4. да ли би пољски председник понизно молио чланство у ЕУ, да му је ЕУ окупирала западни део Пољске и уступила га Немачкој?
5. да ли би француски председник понизно молио чланство у ЕУ, да му је ЕУ окупирала Алзас и Лорену и уступила је Немачкој?

Знајте, Америка и ЕУ ће, у погледу Косова и Метохије, поступити онако како су поступиле и у случају хрватске окупације Републике Српске Крајине – понашаће се као да се ништа није десило. Дозволиће представницима Републике Србије да, приликом дебате у Скупштини, на конференцији за новинаре и у време изборних кампања - изговарају да Србија неће никада признати „државу Косово“. Толико у престоницама Западне Европе, Бриселу и Вашингтону могу да поднесу.

Њихов колонијални програм неће бити тиме оштећен, ни преусмерен. Али, ако бисте Ви рекли да Република Србија одустаје од своје кандидатуре за чланство у ЕУ, то би оставило снажан утисак у свету и узнемирило би европске државнике у Бриселу. Јер, неоколонијалисти не сажаљевају онога који им се предајe.


Powered by blog.rs