Desna Misao

Пише: Стефан Драгичевић

Шта Американци траже у Авганистану? Увјек се постављало то питање у међународним круговима. Да ли је то одговор на напад 21. септембра 2001, или почетна објава рата тероризму? Да ли је касније циљ био хватање Осаме Бин Ладена као најважнијег терористе или је било сасвим нешто друго - можда показати Русији или бившем СССР-у како се осваја држава коју они нису могли да освоје и да заведу ред у тој земљи силом проистеклој из хладног рата?

По много чему Американци и Руси су слични, а то је да силом контролишу политику, а којој се клања свјетска јавност и међународна политика. 
Међутим, Американци су у Авганистану пуних девет година, боре се за наводну слободу авганистанског народа, за просперитет те земље, за економско и политичко јачање најјачих централа авганистанског народа. Демократија се не уводи силом,  уколико је то циљ САД. Уништавањем цивилних објеката, коришћење беспилотних летјелица и убијање на хиљаде Талибана, прашење Апача и тенкова Абрамс по пустињи, политика непопустљивости и недостатак воље за дијалогом око прекида сукоба - не може и неће бити начин на који се рјешавају конфликти попут овог. 
Најзначајнија акција Америчке и Британске војске је Операција трајна слобода (Operation Enduring Freedom, OEF) у оквиру које се изводе борбене операције које укључују коалиционе партнере предвођене Сједињеним Америчким Државама против остатака Ал Каиде, прије свега у источним и јужним дјеловима земље уз пакистанску границу. Ова стратегија представља хомогени систем који траје већ годинама, а који за резултат има поред погибије талибана - погибије и недужних цивила који се нађу у зони сукоба. У тој операцији учествује само са америчке странеа око 18.000 војника, а замислите само колико и од самог ОЕФ-а који има подршку НАТО-а. Управо је та акција "операција трајне слободе" свргнула са власти Талибане и поставила свог, проамеричког човјека на чело земље, Хамида Карзаија. 
Међутим, још интересантнија ситуација је тренутно понашање Талибана. Развиле су се све криминалне активности, пренос и куповина оружја на илегалном или такорећи пиратском тржишту, дрога и кокаин се извозе на велико и продају широм Европе. За њих добијају огромна новчана средства-на тај начин су и сами Талибани задржали какву-такву позицију опонената против Америчке и Британске војне агресије. Американци и Британци готово свакога дана врше војне нападе преко беспилотних летјелица и "таргетује" локације преко сателита које се касније бомбардују америчким хеликоптерима АХ-64 (познатијим као Апачи), а затим се напади завршавају бацањем касетних бомби из Б-Боминг авионских удара. 

Поставља се питање- како се супроставити далеко надмоћнијем непријатељу који напросто жели твоју капитулацију? 

Ако узмемо у обзир да је по преузимању власти од Талибана погинуло 1.608 коалиционих војника, а до данас број погинулих војника и страдалих Талибана неизмјенично расте - какав сукоб и са каквим крајем можемо очекивати? Суров, гнусан, непрекидан, разарајућ и за Американце и за Авганистанце? Очигледно да двије стране желе да ратују до бесвјести док не погине најмање милион и једних и других. 
Предсједник САД Барак Обама је недавно већ послао нове трупе у Авганистан које броје око 30.000 америчких војника, а уз то логистичка подршка трупа стиже из Ирака, плус још војне снаге које су већ стациониране у Авганистану. Када на то додамо подршку пакистанске војске и полиције на сузбијању Талибана и одлучан напад на југ као највеће упориште Талибана добићемо невjероватну војну силу. 

Само се поставља једно питање:коју сврху има рат који траје 9 година? И који је циљ уколико Авганистан не жели да напусти своје традиционалне вриједности и трансформише државу по америчким жељама? Један рат против Ирака је већ увелико завршен по свим виђењима, а авганистански рат и фронт доноси нове главобоље за амерички народ који годишње шаље више од 10.000 војника у жариште које се показало као неосвојиво. 
И док су многи амерички грађани дали свој глас Обами на изборима у нади да ће сукоби престати и америчке снаге се трајно повући са Блиског Истока и уже Азије, сама политика демантује обећања. Заузврат имамо прекид рата у Ираку, али наставак сукоба у Авганистану. А можда у нашој ближој будућности и конфликт са Ираном или Сјеверном Корејом због њихових спорних нуклеарних амбиција. 

Докле ће Америка да троши силне милијарде помоћи својим трупама и докле ће те милијарде да изједају амерички буџет, и то у земљи у којој 20% становништва практично живи испод границе сиромаштва?

Одговор на ово питање знају само Обама, Пентагон и Стејт Департмент пошто очигледно њима рата и нестабилности у свијету никада неће бити доста.