Desna Misao

Пише: Стефан Драгичевић

Прошао је један тако оптимистичан дан и датум у српској политици од стране демократске власти - 22.07.2010 године, а уствари таквом руковођено политиком држава је у цијелини добила тежак ударац, а можда изгубила веома важне дипломатске елементе за даљу борбу очувања суверенитета и територијалног интегритета у будућности. "Проглашење независности Косова није нарушило међународно право" је одлука МСП (међународног суда правде) билансом од 10:4 у корист Приштине. Да је постојао одређени политички притисак, сумњао сам чим је Тачи отишао у САД да разговара са Џозеф Бајден и да се срдачно загрли са својом дугогодишњом пријатељицом и савезници Мадлен Олбрајт. До коначне одлуке суда у медијима се спекулисало да је омјер снага 8:7 у корист Србије, међутим овакав исход на крају мислим да нико није очекивао сем унапријед познатог става суда од стране Вашингтона и Приштине. Међутим, 21. вијек је, дипломатија и сва правна регулатива је на страни великих сила, ау овом случају лобија и подмићеност је утицало на пристрасност судија у вези доношења коначног савјетодавног мишљења у вези Косова. Управо је тај чин показао колико су "јаки" Русија и Кина, иначе "велики савезници наше државе како то ова власт жели да прикаже". Толико су тихе у дипломатији и међународним круговима да је веома тешко процјенити "шта они уствари желе, сем што им је интерес на првом мјесту".Ти наши наводни савезници (како их наша власт од миља воли да зове) никада нису учествовали и помогли практично да се поново преговара о статусу Косова и Метохије, него су само неким фамозним и безвезним стварима давали свој глас за подршку Србије, као она "за иницијатива подршке за савјетодавно мишљење МСП ".

И тако, толико о нашим драгим савезницима у свијету, а сада мало о политици званичне власти Србије. Они се држе резолуције 1244 као пјан плота. Стицајем околности имао сам неки дан увид у ту резолуцију, која практично од Косова ствара државу у држави уставног система Србије. Надлежности Косова према резолуцији 1244: Председник, премијер, министарство унутрашњих послова, судство, грб, застава, мање војне јединице које би имале подршку централе у Београду ... итд. Тиме се дичи ова садашња неспособна власт? Па да је боље размислила и гледала на реалне могућности за Косово она би тражила подјелу, узела тамо гдје је грађани прихватају, а за остале територије или културну баштину која се налази јужно од Ибра препустити међународним снагама, друге нема, ако већ власт не жели " да једна страна добије све, а друга све изгуби ". Политика Бориса Тадића и кабинета Мирка Цветковића у овом тренутку је без правог компаса, тако да је државна политика према одбрани суверенитета на КиМ веома танка или незнатна.

После одлуке МСП сама влада је одмах сазвала ванредну сједницу парламента гдје је добила широку подршку свих релевантних политичких фактора у земљи за њену резолуцију коју би упутила Генералној скупштини УН, али очигледно брзоплетост има и своје мане, а историјски се доказало да су мане веома тежак пораз за државу и државни апарат у глобалу. Игнорисање ЕУ и њену спремност да се ријеши питање Београда и Приштине на компромису и прихватљивом компромисном решењу, поново је бацила Београд на размишљање, али не толико дуго .. већ следећег јутра, написана национална резолуција, без икаквих консултација са европским званичницима и брже-боље предата у УН. Дакле, наша власт се бори за Косово брзоплето и непромишљено, а не сталожено, промишљено и комуникацијом. Да вас подсјетим, гранични спор између Словеније и Хрватске ријешен је због велике сарадње са ЕУ. Тако да је ријешење и прихваћено са обје стране и тако је спорна међа постала стуб још боље сарадње Словеније и Хрватске. Ми се поново политички изолује, сами, ниским се не консултујемо него реагујемо "демократски" која нас води до све извјеснијег и потпуног пораза када је ријеч о борби за КиМ.Једини прави курс који сам видио према политици Косова, јесте за вријеме Војислава Коштунице и његове владе, а сада видим изгубљеност и потпуну дезорјентацију у времену и простору ове садашње неспособне власти.

Од генералне скупштине нема назад, или ће Србија да јединим преосталим могућим дипломатским ријешењем да назнаку да иду нови преговори о статусу Косова или ће доживјети потпуни државни фијаско по питању најважнијег државног циља и приморати саме себе да распишу ванредне парламентарне и републичке изборе.