Desna Misao

28 ÐÐ, 2010

Брисел-престоница цивилизације

Politički život — Аутор desnamisao @ 01:14

Пише: Драган Марковић

 

 

 

 

ФК Партизан је успео да се пласира у Лигу шампиона, што је велики успех имајући у виду дешавања у домаћој лиги, репрезентацији и социјално-економску ситуацију у нашој земљи. Међутим, у овом тексту се нећу бавити фудбалом, већ насиљем над навијачима Партизана у Бриселу, престоници Европске Уније и срамном ћутању домаћих политичара и прозападних НВО. Хајде прво да се упознамо с тим шта се десило у уторак у Бриселу.

РТС преноси да су тројица навијача теже повређена. Један је пуштен из болнице са око 15 копчи. Други навијач је остао без ока. Најтеже је прошао Дејан Гламолчак, који је примљен са тешким повредама главе, а његова операција је трајала око осам сати. Очевидац догађаја рекао је да се десетак навијача Партизана шетало Бриселом пре почетка утакмице, када их је напала већа група људи и почела да туче. Човек који је присуствовао догађају рекао је БЕТИ да је тучу посматрало неколико полицајаца који се нису мешали, а пребијање једног од њих описао је као “линч”. Белгијски медији са друге стране, наводе да је група навијача Партизана “провоцирала” и да је то довело до овог великог инцидента. Инциденти су се наставили по завршетку утакмице када су навијачи Андерлехта дуго покушавали да се пробију до групе од око 500 навијача Партизана и са њима се физички обрачунају. Овога пута полиција је интервенисала, користећи водене топове како би спречила навијаче Андерлехта у својој намери.

Зашто све ово спомињем? Подсетићу на трагичне догађаје у септембру 2009. и убиство Бриса Татона. Тада је у Београду, пре утакмице Партизан-Тулуз, брутално претучена група навијача Тулуза, међу којима је био и Брис Татон, који је подлегао повредама. То је био страшан злочин и свако нормалан га осуђује. Међутим, страшно је и што је тај злочин искоришћен од прозападних домаћих НВО организација за велику кампању које је имала неколико циљева:

1. Наметање колективне кривице и осећања ниже вредности код Срба. Такво осећање кривице би трајно спутавало Србе у реализацији легитимних националних интереса, Срби би били изопштени из цивилизацијског поретка, а против њих би онда сва средства била дозвољена. Злочин над Татоном је био само још једна коцкица у склапању тог мозаика који се систематски прави. Чувена Тадићева изјава о “непрекинутој нити насиља”сведочи да је таква парадигма прихваћена и у самом врху власти.

2. Креирање атмосфере у којој ће се забранити одређене националне организације, које се по владајућој догми везују уз насиље, врло често без икаквих основа. При томе се никад не прави разлика између веома различитих (по циљевима, методама) националних организација, већ се све стављају у исту раван.

3. Обрачун са навијачким покретом који, уз мноштво девијација и друштвено неприхватљивог модела понашања, има једну позитивну карактеристику од које владајуће структуре стрепе. Навијачи су спремни на жртву и организовану акцију и испуњени су националним осећајем, што у условима националне фрустрираности и социјалне кризе, свакако плаши владајуће структуре.

4. Стварање услова за организацију геј параде, која је била планирана за 20. септембар.

До момента када пишем овај текст није се огласила ниједна НВО, ниједна политичка странка, а ћуте и градоначелник Београда Ђилас, председник Тадић, министарка спорта, државни секретари Караџић и Хомен, иако су се трагичних септембарских дана практично утркивали ко ће дати више изјава на задату тему. Мада је можда и боље да се не оглашавају да се не би нехотице извинили Белгијанцима што су нас тукли и не позову навијаче да убудуће не провоцирају становнике ЕУ носећи обележја Србије и Партизана. Према мојим сазнањима ниједан политичар у Белгији није се огласио овим поводом, нити постоје иницијативе да се организује “Марш мира”, нити је то тема која доминира медијским простором. Не треба ни спомињати како су одређени медији известили о овом догађају. Неки су га чак ставили у контекст инцидената у Србији по повратку фудбалера, што представља срамно извртање чињеница.

Нажалост, насиље, и то не само у спорту, је свакодневница. Наравно да се против тога треба борити, па и јавним жигосањем те појаве, али никако само репресивним методама и стварањем таквог амбијента у којој се фрустрираност група, које се потпуно маргинализују, само повећава. А изнад свега се поставља питање: докле ће у понашању домаћих политичара и НВО и медијских структура које контролишу, једни критеријуми важити када су жртве Срби, а други када су Срби кривци?

Вероватно све док сви ми, који се с тим не слажемо, будемо ћутали и трпели.

 

 

http://www.slobodanjovanovic.org/2010/08/26/dragan-markovic-brisel-prestonica-civilizacije/ 


Коментари

  1. Nažalost huligani su na sve strane isti, sve ostalo je mjera dvostrukih aršina.
    pozdrav

    Аутор mandrak72 — 28 ÐÐ 2010, 09:16


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs