Desna Misao

19 ÐÐ, 2009

Кратак приказ српске дијаспоре

Politički život — Аутор desnamisao @ 03:59

Пише: Стефан Драгојевић

 

 

     Реч дијаспора (расуто семе) грчког је порекла и означава припаднике једног народа који живе одвојено од матице.

 

Слободан Јовановић, Милош Црњански, Род Благојевић, краљ Петар II Карађорђевић, Борислав Пекић, сва су то велика имена српског народа. Шта им је заједничко? Живот вам отаџбине.

 

Историја српског народа је једна историја ратовања, протеривања, миграција, расејања али увек исте љубави према отаџбини и велике носталгије према родном крају и држави:

 

Тамо далеко, далеко од мора, тамо је село моје, тамо је Србија!“

 

Да ли речи једне песме могу да објасне једном странцу шта осећа Србин далеко од своје земље? Могу? Али да ли могу да објасне другом Србину? Не могу!

Нажалост данас се ствара утисак да је наша дијаспора један неактивни колектив који нити осећа нити жели да има икакве везе са матицом. Да данас увек, људи који чују да се неко вратио у Србију, спопадају га питањима „Зашто си се вратио?“, „Шта радиш овде?“, „Ја бих одмах отишао из ове земље!“, итд... . Нажалост тешко је да се објасни појединцу да емоције, носталгија и осећај који неко има док је у иностранству, далеко од своје родбине, породице, пријатеља, земље много тежак и сетан, и да једва чека да се врати у земљу из које је отишао.

 

Наравно мора се шире сагледати питање односа матице и дијаспоре и из свих углова. Први угао је политички, пошто сама политика условљава однос према дијаспори; какво је стање у земљи по свим питањима економије, друштва и живота.

 

 

Да би још боље схватили односе у дијаспори морамо да сагледамо околности које су проузроковале исељавање(силом или милом) као и доба тих догађаја:

 

  1. Средњевековна исељавања и сеобе, попут великих Сеоба Срба у источну и западну Европу;
  2. Старо исељеништво, тј. потомци исељеника који су се отиснули у свет пре Другог светског рата;
  3. Послератна политичка емиграција, тј. Срби и њихови потомци који су били принуђени на одлазак из земље победом комуниста у грађанском рату 1941-1945;
  4. Економска емиграција: радници разних занимања и стручњаци који су отишли у западноевропске и прекоморске земље 1961-1991 у потрази за професионалним и материјалним успехом;
  5. Избеглице од рата и последица рата у бившој Југославији од 1991. наовамо.

 

Прву тачку чине Срби који се налазе на територији АП Војводине, као и Срби у Војној Крајини и Мађарској.

Другу тачку чине Срби у Америци, Енглеској (један од најпознатијих је Чедомиљ Мијатовић) и у осталим западним земљама. Већина њих је асимилована или је изгубила сваки контакт са матицом. Џорџ Војновић и Карл Малден су истакнути представници те групе.

Трећу тачку чине Срби антикомунисти, ројалисти као што су били Слободан Јовановић, Борислав Пекић, Милош Црњански, Момчило Ђујић, краљ Петар II Карађорђевић и тд. Потомци тих Срба данас имају контакт са матицом, свесни су свог порекла и држе значајне позиције у друштву, као што су Род Благојевић.

Четврту чине људи као Бранко Милановић и Наташа Радојчић Кејн.

 

Пету, последњу групу, чине људи који су због ратова и економских неприлика отишли из земље.

 


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs